DR STAŠA STANKOVIĆ, ISTRAŽIVAČ NA KEMBRIDŽU ZA KURIR: Kreiramo test koji će još u pubertetu pokazivati kad će žena u menopauzu!

Kad će žena ući u menopauzu i koliko dugo će biti plodna, lutrija je s kojom se svaka od nas rađa. To zavisi od jedinstvene genetske kombinacije u kojoj se vodi bitka više od 300 genetskih faktora koji pomeraju taj trenutak ranije ili kasnije, a koje je identifikovao naš tim na Univerzitetu Kembridž. Zahvaljujući tom otkriću, radimo na revolucionarnom projektu - kreiramo prvi genetski test za rano i dugoročno predviđanje plodnosti i vreme ulaska u menopauzu, koji će već u pubertetu moći da obavesti žene kada će nastupiti menopauza i da identifikuje one koje imaju veću predispoziciju za ranu menopauzu. Na osnovu te informacije mogle bi da planiraju kada će rađati, kaže u intervjuu za Kurir dr Staša Stanković, rođena Beograđanka, koja se školovala na Oksfordu i Kembridžu, gde je i postala doktor nauka na polju reproduktivne genomske medicine.

A upravo nakon 30. godine fertilitet i kod žena koje neće imati ranu menopauzu opada? Mnoge i ne znaju, ali se rađaju s ograničenim brojem jajnih ćelija, koji se vremenom smanjuje?

- Žene se rađaju sa neobnovljivom rezervom jajnih ćelija, jer njihov broj stvoren u utrobi majke vremenom opada. U proseku, oko sedam miliona jajnih ćelija nastane do šest meseci nakon začeća, pri rođenju se smanji na oko dva miliona, a u pubertetu na oko 400.000 (5% od početnog broja). Broj opada zbog eliminacije abnormalnih, oštećenih jajnih ćelija ili njihovog viška. Kada će nastupiti menopauza, zavisi od početne veličine ovarijalne rezerve i stope kojom će jajne ćelije umirati tokom života.

Međutim, žena ne može da zna kada će u menopauzu i da li će ona biti rana?

- Ne postoji nijedan način koji bi blagovremeno upozorio i alarmirao ženu. Različiti endokrinološki testovi koji su trenutno u kliničkoj praksi mogu da ukažu na nisku rezervu jajnika, ali kada se to otkrije, pad plodnosti već je počeo. Ne postoji dugoročni predikator koji bi nam omogućio da preduzmemo adekvatna rešenje. Na sve to očigledan je i trend odlaganja roditeljstva ka kasnijem dobu majke i povećana potražnja za tretmanima neplodnosti, kao što su veštačka oplodnja i krioprezervacija, tj. zamrzavanje jajnih ćelija. Međutim, to ne mogu sve žene da priušte. Takođe, emocionalno iscrpljuje, a uspeh je ograničen. Jedna odmrznuta jajna ćelija u proseku ima samo 6,5% uspeha da bude oplođena, a ta brojka je još manja kod starijih žena. Svega 3,2% žena starijih od 40 godina zatrudni nakon prvog pokušaja veštačke oplodnje. Takođe, studije su pokazale da žene koje ne dobiju dete nakon procesa veštačke oplodnje imaju tri puta više šanse za razvod u poređenju sa onima koje rode dete.

Presudan faktor za menopauzu je genetika?

- Reproduktivno starenje je rezultat interakcije genetike i životne sredine. Procenjuje se da genetika utiče na 44-65% razlika u vremenu menopauze. Studije na ljudima pokušale su da identifikuju genetske markere (uzročnike) povezane s vremenom menopauze. Radimo sa oko pola miliona žena u okviru Biobanke Velike Britanije i "23 & Me". Naš naučni tim sa Kembridža identifikovao je oko 300 genetskih faktora koji određuju vreme menopauze, i to pomoću najinovativnije genomske tehnologije za čitanje DNK i metoda bioinformatike i biotehnologije.

I te informacije koristite za kreiranje testova koji će pokazati kada će žena ući u menopauzu?

- Ideja nam je da žene pomoću tih testova u ranoj mladosti mogu da saznaju kada će ući u menopauzu i u skladu s tim da planiraju rađanje potomstva. To je posebno važno za žene koje će ranije, i pre 40. godine, ući u menopauzu. Prvi put u istoriji ulazimo u ključ razloga zašto je jedna žena plodna, a druga nije, i otvaramo potpuno nova vrata ka revoluciji ženskog zdravlja. Ideja je da test bude primenljiv od puberteta pa nadalje.

Kako bi se žene testirale?

- DNK bi se uzimao iz krvi ili pljuvačke.

Međutim, to je još u domenu istraživanja, a kada će zaživeti u praksi?

- Naš test trenutno ima oko 65% moći da identifikuje žene sa ranom menopauzom. Oko 80% je dovoljno da bi se primenio u kliničkoj praksi. Analizom još većeg broja žena ciljamo da dostignemo željenu brojku u naredne dve godine.

Radite i na istraživanju terapije za produženje fertiliteta i kasniji ulazak u menopauzu?

- Pronalasci o genetskim faktorima koji određuju plodnost i vreme ulaska u menopauzu od ogromnog su značaja jer poboljšano poznavanje osnovnih bioloških mehanizama može omogućiti njihovu manipulaciju, tačnije zaustavljanje ili privremeno usporavanje procesa gubitka folikula jajnika i obezbediti novi pravac za terapijske pristupe lečenju neplodnosti. Koristimo modele miša da oponašamo i manipulišemo ponašanjem genetskih mutacija identifikovanih u ljudskom genomu. Koristeći CRISPR tehnologiju, koja nam omogućava da eksperimentalnim putem izvršimo manipulaciju (npr. uklanjanje efekta identifikovanih genetskih mutacija), uspeli smo da povećamo plodnost i produžimo reproduktivni život kod miševa za 25%. Ovo je postignuto promenom (povećavanjem) početne veličine ovarijalne rezerve, tj. povećanjem inicijalnog ukupnog broja jajnih ćelija koje se stvore u fetusu ili usporavanjem opadanja, tj. smrti ćelija iz te iste rezerve. Ovi miševi su, takođe, imali poboljšan odgovor jajnika na hormone koji se koriste da stimulišu oslobađanje nezrelih jajnih ćelija za procedure veštačke oplodnje (VTO) i doveli su do stvaranja zdravog ploda. Ovo je bio prvi dokaz potencijalno terapeutske metode za poboljšanje stimulacije jajnika kod žena koje su podvrgnute VTO tretmanu. Ovi rezultati imaju potencijal da dovedu do razvoja terapeutika nove generacije za plodnost i produžetak reproduktivnog života žena, što je ključno za ekstremne verzije menopauze, kao i u slučaju primarne insuficijencije jajnika, tj. menopauze pre četrdesete.

Ali gde je etički momenat manipulacije genima?

- Ovo su pretklinička istraživanja. Zbog niza etičkih pitanja za koja moramo da nađemo odgovor, razvitak ovakvih terapija nove generacije iziskivaće još mnogo detaljnih eksperimenta pre nego što pređemo na njihov razvitak i primenu kod ljudi.

Kurir.rs/Jelena S. Spasić