DAN TOLERANCIJE ISPUNJEN PRAVIM VREDNOSTIMA: Ljubavni roman za decu sa ukusom eurokrema - inspiracija za borbu protiv predrasuda!

Rezolucijom 51/95 Generalna skupština UN je 1996. godine 16. novembar proglasila Međunarodnim danom tolerancije na temeljima Deklaracije o principima tolerancije od strane država članica UNESCO i definicije da je "tolerancija poštovanje, prihvatanje i uvažavanje bogatstva različitosti u svetskim kulturama, naša forma izražavanja i način da budemo ljudi".

- Sva tri prethodna romana imala su ljubavnu poentu i potrebu da gajimo dobre međuljudske odnose. Shvatio sam da u srpskoj književnosti ne postoji roman koji govori o ljubavi dvoje tinejdžera, a specifičan je po tome što govori o ljubavi dečaka srpske nacionalnosti i Romkinje. Zato je u naslovu romana eurokrem, belo i crno - okriva Milić.

Obrazlažio nam je i kroz šta je prolazio bruseći svoje likove u izazovima koji se očitavaju u nedostatku tolerancije unutar porodice ali i okoline i činjenju da svet, makar taj njihov mirosvet, ostane sjedinjen zauvek:

- Pokušao sam da opišem situaciju u kojoj bi tako nešto bilo moguće, ali bi junaci morali da savladaju predrasude i da u takvim okolnostima svoju ljubav ostvare, afirmišu... Naravno, takvi odnosi često umeju da budu, i sa jedne i sa druge strane, prepuni nepoverenja. To je bio veliki izazov i sve vreme dok sam pisao roman imao sam neku vrstu strepnje da li ću uspeti da ostvarim rezultat koji sam želeo. Moram da kažem da sam uspeo u tome i svi koji su do sada čitali knjigu oduševljeni su i kažu da je i ovaj na nivou prethodna tri romana. To je ljubavni roman za decu - ističe pisac.

Prethodni Milićev roman "Družina pokvarene slavine" naišao je na izuzetan prijem kod mladih čitalaca i nalazi se i u lektiri za đake u Republici Srpskoj. Kaže da je mislio da više neće imati ideja za kvalitetnu dečju knjigu, ali pokazalo se da bi se ogrešio i o decu i o sebe da nije tragao za inspiracijom koja se naposletku ušuškala među korice romana "Ljubav ima ukus eurokrema".

- Imamo ozbiljnu krizu čitanja. Ta kriza nije u kvantitetu, nego u kvalitetu onoga što se čita. Odrasli imaju pravo da biraju šta će da čitaju, a to znači i lošu literaturu. Mi u školama moramo da afirmišemo prave vrednosti. Vidite da gotovo nemamo književnu kritiku, književne časopise. Nemamo jasno vrednovanje kvaliteta knjiga. Kada je reč o književnosti za decu, tu najviše problema imamo, čini mi se, sa lektirom. Naravno da bi u lektiri trebalo afimisati savremenije i savremene pisce. Izbor lektire nije dobar, a ima nekoliko knjiga koje ne zaslužuju da se nađu u školskom gradivu. Knjiga za decu treba da bude zanimljiva, zabavna, ali poruka mora da bude edukativna. Potrebno je posle pročitane knjige da nastavnici sa decom razgovaraju o tome šta smo naučili, shvatili, čemu nas je naučila...

Milić o romanu predstavljenom i na Međunarodnom sajmu knjiga u Beogradu kaže da je na trenutke i mučan.

- Opisuje neke situacije kada mladi moraju da se izbore za svoja osećanja. Ta borba daje puni smisao pobedi nad predrasudama, jer ćemo zaboraviti da je reč o različitim bojama kože. Poruka ove knjige jeste da postoje predrasude, teški izbori pred kojima se često nađemo i da slušajući svoja osećanja, poput one Egziperijeve da srce najbolje vidi, zapravo možemo da afirmišemo sebe kao ljude, da vrednosti na počivaju na boji kože, veri, naciji...

Kurir.rs