PREMINUO SRBIN SA ČUVENE RATNE FOTOGRAFIJE: Branko sa majkom i sestrom bio simbol NAJCRNJEG stradanja srpskog naroda!

Branko Tepić, koji se sa majkom i sestrom našao na čuvenoj fotografij Žorža Skrigina na kojoj majka Knežopoljka vodi decu što dalje od vihora zla u Drugom svetskom ratu, upokojio se u 80. godini.

Tepić, koji je zajedno sa majkom Milicom i sestrom Dragicom usled fotografije Skrigina, fotografisane na Kozari, postao simbol patnje, muke i stradanja srpskog naroda u Drugom svetskom ratu, za života je prošao egzodus i tokom ratnih sukoba devedesetih godina.

Branko, dečak iz nosiljke, rođen je u septembru 1942. godine, odmah posle kozarske ofanzive. Njegov otac, narodni heroj Branko Tepić, prema kome mu je majka Milica i dala ime, tada je već bio mrtav. Zajedno sa drugim ustanicima okupator ga je uhvatio i obesio u Bosanskoj Dubici. Njegova majka Milica tokom rata je sa decom stalno bila u zbegu u Potkozarju bežeći od ustaša. Tokom jednog od tih lutanja naišla je na ratnog reportera Žorža Skrigina.

- Žorž ju je fotografisao triput iz različitih uglova. Pitao je onda kuda će, a ona mu je, kako mi je rekla, odgovorila: "Da mi nije ovo dvoje, znam kuda bih, ovako ne znam šta ću" - prisetio se Branko u jednom intervjuu.

Rata se nije sećao, ali sećao se kakve je posledice ostavio.

- Odmah posle rata sam imao traumu od vojske, policije, ma od svega sam bežao dobrih četiri-pet godina. Čim vidim nekog u uniformi pobegnem pod obalu Une i krijem se do mraka. Majka je to znala i puštala me, razumela, bežao sam kao divlja zver, valjda je to taj neki nagon za opstankom - pričao je Branko.

Krajem rata, Milica Tepić se s decom vraća na kućno zgarište u selo Komlenac, gde su nastavili da žive. Ipak, četiri godine kasnije, Milica umire, a Branko i Dragica prelaze da žive kod ujaka u obližnjem selu Jošiku. U Bosanskoj Dubici Branko i Dragica su završili niže razrede škole.

Branko se potom školuje u Petrinji, a zatim odlazi u jedno selo u Baniji gde je radio kao nastavnik u školi. Tu se i oženio Miljom, vaspitačicom u vrtiću. Život ga je potom odveo u Sisak, gde je živeo sa suprugom i troje dece - sinom Predragom i blizancima Nenadom i Biljanom. Njegova sestra Dragica se udala, a umrla je 1983. godine.

Fama o Skriginovoj fotografiji i dalje je trajala, ali se susret ratnog reportera i dečaka iz nosiljke nikada nije dogodio.

- Sećam se kad sam 1974. godine došao u Beograd na jedno okupljanje preživelih iz rata u Hotelu "Metropol". Skrigin je najavio dolazak i to pre svega kako bi se sreo sa mnom. Ipak, tokom noći je telefonirao i rekao da ne može da stigne. No, to veče je za mene ipak bilo posebno, jer sam upoznao Branka Ćopića - rekao je Tepić.

Susret sa Ćopićem, kako kaže, bio je veličanstven.

- Pre nego što mi je prišao ja sam održao jedan govor o ratu koji je njega očigledno impresionirao. Prišao je da mi čestita i onda smo razgovarali. Bio je prava ljudina: čovek iz naroda, već u godinama, ali obrazovan, svetski čovek, koji nije zazirao od razgovora sa svakim ko bi mu prišao. Skroman, a veliki čovek - prisećao se Tepić.

Bežao tokom "Oluje"

Tokom života u Hrvatskoj Branko je napravio i vikendicu u selu Velika Gradusa nedaleko od Siska. Ta kućica će mu, igrom slučaja, dobro doći kada 1991. godine shvati da je đavo došao po svoje i da je vreme da se iz Siska povuče u selo.

- Kada je 1995. opet zapucalo pobegli smo od "Oluje" u Bosansku Gradišku. Osam godina kasnije vratili smo se, ali u Gradusu. Nikad više u Sisak. Taj lepi stan od 75 kvadrata neko nam je oteo. Na kraju ispada da mi je čitav život prošao u izbeglištvu. Ali srećan sam. Kad vidim šta imam i šta ostavljam, pre svega decu i pet unuka, a u kakvim sam vremenima živeo. Nikome nisam na teretu. Živim mirno i posle svega osećam se kao pobednik - govorio je Branko Tepić.

(Kurir.rs/Blic)