Prošle su više od dve decenije od kako je 29. novembar ukinut kao državni praznik.

Ovim praznikom se obeležavalo Drugo zasedanje AVNOJ-a, koje je održano 29. novembra 1943. godine u Jajcu u Bosni i Hercegovini, i na kojem su donate odluke koje su trasirale put buduće posleratne Jugoslavije.

O ovoj temi u emisiji Puls Srbije govorili su Miloje Pršić, istoričar i Nikola Šainović, nekadašnji predsednik Vlade Republike Srbije.

206730.02-31-52-10.still008.jpg
Kurir Televizija 

- Ja bih rekao da su Jugoslavije, prva, druga pa i treća, nastajale na fonu velikih ideja koje su tada bile aktuelne. Ideja o ujedinjenim slovenima je bila ideja o slobodi. Posle prvog svetskog rata svako je pokušao da sam to gradi i ideja o jugoslovenstvu se trošila. Došao je fašizam koji je to još više pogoršao - rekao je Šainović i dodao:

- Druga ideja je nastala na ideji komunizma i radničke klase i nije bilo važno šta ste po nacionalnosti. Onda je došao kraj sovjetskog saveza, došao je kapitalizam i onda se srušila i ta Jugoslavija. Ali smo živeli period od kraja prvog svetskog rata do nekih osamdesetih godina u zemlji koja se neće ponoviti - smatra Šainović.

Pršić je izneo suprotno mišljenje rekavši do smatra da Jugoslavija nije bila idealna država, a posebno ne za srpski narod.

- Nisam Jugonostalgičar, već Srbin od srpskoga roda. Kada bi napravili retrospektivu, videli bi da je Srbija podnela stravične žrtve u stvaranju Jugoslavije. Izgubla je 1. 247. 535 ljudi. Ekonomski je potpuno uništena, Austrougar, Bugari i Nemci odneli su veliki deo našeg kulturnog nasleđa - rekao je Pršić.

Iako smatra da je ideja oJugoslovenstva dobra, on ističe da je nisu svi iz istih razloga podržavali.

- Sama ideja o Jugoslovenstvu je odlična ideja, ali nisu je isto svi poimali. Od stvaranja Jugoslavije, ta država nikako nije mogla da profuncioniše sve do 1929. Tada se uspostavila šestojanuarska diktatura.

206730.02-34-23-20.still009.jpg
Kurir Televizija 

Nemate nikakvog boljitka do 1934. kada se događa ubistvo kralja Aleksandra u Marselju. Od tada do 1939. stvara se banovina Hrvatska od delova više banovina i tada ulazi u nju preko milion Srba. Hrtvati su tu izuzetno uspeli u politici za svoje interese - kaže Pršić i dodaje da su Komunistička partija Slovenije i Hrvatske vodile računa isključivo o svojim interesima uz podršku Tita:

- Titovo ime nije bilo poznato sve do 1943. Do tada se u dokumentima navodi samo kao Tito. Tek 29. novembra 1943., kada Slovenci predlažu da mu se dodeli zvanje Maršala, prvi put saznajemo njegovo navodno puno ime i preime, a postoje sumnje da se radi o pripadniku internacionalne terorističke organizacije - zaključio je Pršić.

Kurir.rs

Kurir televizija je dostupna na kanalu broj osam za korisnike MTS Iris TV, m:SAT tv, Supernova, BeotelNet, Orion telekom, Yettel Hipernet TV, Pošta NET i Sat-trakt na teritoriji Srbije, u okviru platforme m:tel u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini i MTEL Global u dijaspori, kao i na aplikaciji Arena Cloud