ŠLJIVOVICA NA UNESKOVOJ LISTI! Petar Božović: Najvažnija vest u istoriji našeg naroda posle oslobođenja! EVO KAZANA U ŠLJIVOVICI!

Šljivovica je dospela na Uneskovu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva na radost Srbije i mnogih ljubitelja dobre kapljice. Ali i na radost poznatih boema, pa i zlatiborskog sela Šljivovica, gde je u imenu i krvi najpoznatija srpska rakija.

Pod zvaničnim nazivom "Društvene prakse i znanja u vezi s pripremom i upotrebom tradicionalnog pića od šljive - šljivovice" upisana je danas rakija bez koje nema ni veselja ni žalosti na prestižnu Reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva. Odluku je doneo, kako je saopštilo Ministarstvo kulture, koje je lane i nominovalo šljivovicu, Međuvladin komitet za očuvanje nematerijalnog kulturnog nasleđa na zasedanju u Rabatu.

Ovoj odluci obradovao se poznati glumac i boem Petar Božović, koji za Kurir na sebi svojstven i originalan način to ilustruje.

- Stavljanje šljivovice na Uneskovu listu je najvažnija vest i najveći trenutak u istoriji našeg naroda posle oslobođenja - sa osmehom će Božović.

Na radost i ponos, Uneskova lista je i čuvenoj Šljivovici, gde generacije s kolena na koleno prenose zanat pečenja rakije, a gde se održava i poznata Rakijada. Prvoslava Stanića, koji je i sam nekoliko puta pobeđivao na Rakijadi, lepa vest je zatekla kraj kazana.

- Uneskova lista nam je ponos, za to smo se borili i izborili! Vreme je da se čuje za nas! Imamo šta svetu da pokažemo i ponudimo - veli za Kurir Prvoslav.

Za dobru rakiju, objašnjava, potrebno je više stvari, a sve počinje belim kamenom na kom je Šljivovica.

- Neće na svakom podneblju roditi dobra šljiva, taj beli kamen je bitan. A potom i sorta, kakva je naša ranka - kaže Prvoslav, koji je morao u korak s vremenom pa je zasadio i stabla danas popularne čačanske lepotice.

Neće šljivovica valjati ni ako se ne pravi od čistog voća.

- Najbitnije je i da šljiva bude zrela, da se kupi zdrava, nikako trula i buđava, jer bi sve pokvarila. Kace za šljive moraju biti čiste i u suvom, da ne kisnu. Nekad su bile drvene, najbolje od starog bora, a sad su češće plastične, teške od 500 kg pa naviše. Sledi fermentacija, previranje šljiva od 21 dan pa i duže. Kad prevri, a to je džibra, treba da se ohladi i zakori po vrhu, pa može da se peče rakija. Obično to ide u ove hladne dane, kad se u selu nema šta drugo raditi. Loži se ko šta ima, a najbolja su borova i hrastova drva - veli Prvoslav.

Ove godine nije bilo mraza tokom behara, pa je dobro rodilo.

- Biće tona rakije, 100 kazana imam. Litar je 1.000 dinara, dobru rakiju ispod te cene nećete naći - kaže domaćin iz Šljivovice.

Kurir.rs/J. S. Spasić - Lj. Radanov