KRVNI PRITISAK JE ZIMI VIŠI ZBOG HLADNOG VREMENA I JAČE HRANE! Prof. dr Vesna Stojanov: EVO ŠTA PACIJENT NE SME DA URADI!

Važno je znati da arterijski krvni pritisak sezonski oscilira, s promenom godišnjeg doba i da su zimi više vrednosti jer je hladno vreme, slanija i jača hrana. To zahteva korekciju terapije, koju mora da uradi lekar, a pacijent to nikako ne sme samoinicijativno da radi na osnovu izmerenih vrednosti pritiska, kaže u intervjuu za Kurir prof. dr Vesna Stojanov, načelnik Centra za hipertenziju Srbije Klinike za kardiologiju UKC Srbije, predsednik Udruženja za hipertenziju Srbije i redovni član SKANU.

Kako treba da se meri?

- Pritisak treba meriti sedam dana u isto doba dana kada se postavi dijagnoza, potom dva-tri puta nedeljno i kasnije jednom-dvaput mesečno ili kada pacijent ima tegobe. Bitno je da pacijent uvek uradi tri merenja u razmaku od tri do pet minuta i prosečna vrednost je zapravo vrednost pritiska. Pritisak treba da se meri u isto doba dana, a aparat može biti električni, tj. na baterije, ali manžetna mora da bude na nadlaktici. Takođe, važna je primena ambulatornog 24-časovnog monitoringa arterijskog krvnog pritiska. Pacijent nosi aparat 24 sata i da obavlja svoje uobičajene dnevne i noćne aktivnosti, čime se postavlja pravilna dijagnoza i prati terapijski efekat leka. Bitno je da imamo noćne vrednosti pritiska. Ako izostane noćni pad pritiska, to može da ukaže da se radi o sekundarnoj hipertenziji ili da pacijent nije dobro spavao, u svakom slučaju, za lekara su to jako važne vrednosti. Potrebno je naglasiti da se dijagnoza i dalje postavlja merenjem pritiska u ambulanti, merenje lekara je važno. I ako su vrednosti preko 140/90 mmHg, znači da pacijent ima hipertenziju (povišen pritisak). Važno je svakom pacijentu uraditi i procenu elasticiteta krvnog suda i palpirati periferne krvne sudove.

Upravo je u Beogradu bio uspešan 8. Kongres hipertenzije s međunarodnim učešćem u organizaciji Udruženja za hipertenziju Srbije. Koje su novine u lečenju povišenog pritiska predstavljene?

- Novina je da se renalna denervacija (invazivna procedura) može primeniti u lečenju nekontrolisane i rezistentne hipertenzije i da pacijent može sam da prihvati ovaj način lečenja. Na taj način može da se smanji broj antihipertenzivih lekova koje pacijent uzima i postiže se bolja kontrola vrednosti krvnog pritiska, a sprečava se i nastanak komplikacija do kojih dovodi arterijska hipertenzija. Naravno, ima još dosta novina, o kojima ćemo više pričati na Evropskom kongresu hipertenzije, koji će se održati u Milanu u junu 2023.

Koliko tačno ljudi u Srbiji ima visok pritisak?

- U Srbiji 48,6% odraslog stanovništva ima povišen arterijski krvni pritisak. Ali postajemo sve starija nacija i osobe starije od 60 godina u 60% slučajeva imaju povišen arterijski krvni pritisak.

Kako nam je korona promenila tu sliku nagore?

- Još nemamo statističke podatke koliko je korona uticala na porast broja obolelih od povišenog artreijskog krvnog pritiska. Studije iz Kine su pokazale da su osobe s povišenim krvnim pritiskom, dijabetesom i drugim kardiovaskularnim bolestima razvijali znatno težu kliničku sliku kovid infekcije. Pacijenti su posle preležane kovid infekcije često imali znatno više vrednosti krvnog pritiska ili se kod nekih prvi put postavila dijagnoza povišenog krvnog pritiska. Razlog je najverovatnije to što kovid dovodi do inflamatorne (upalne) reakcije i promena na endotelu krvnog suda. Isto je bilo i sa dijabetičarima, imali su znatno više vrednosti glikemije i kod mnogih je uveden insulin, ili je nekima prvi put postavljena dijagnoza šećerne bolesti.

Koje komplikacije donosi visok krvni pritisak i koje su najčešće u Srbiji?

- Arterijska hipertenzija je glavni faktor rizika za nastanak moždanog udara, tj. šloga - u 72% slučajeva se javlja kod osoba sa povišenim pritiskom, 48% srčane slabosti, 42% poremećaja srčanog ritma, 30% promena na perifernim krvnim sudovi, a 28% dijaliza su posledica povišenog krvnog pritiska. Ovo su podaci koji se odnose i na našu zemlju.

Kurir.rs/J. S. Spasić