Srpska pravoslavna crkva sutra obeležava dan Svetog sveštenomučenika Klimenta

Rođen je u Rimu, od carskoga roda. Majka i dva brata su ploveći po moru, bili zaneseni burom u razne strane, otac je krenuo da traži ženu i sinove, pa se i on izgubio. Tada Kliment, budući dvadeset četiri godine star, pođe na istok da traži svoje roditelje i braću.

U Aleksandriji je upoznao apostola Varnavu, potom se pridružio apostolu Petru, čiji su sledbenici bili njegova dva brata, Faustin i Faustinijan. Promislom Božjim apostol Petar naiđe na majku Klimentovu, kao staricu prosjakinju, a potom i na oca.

Beseda na ovaj dan govori o angelskom stanju svetitelja:

A koji se udostoje dobiti onaj svet, više ne mogu umreti, jer su kao anđeli. Tako govori onaj koji zna i koji ga je video. Šta ima da sumnjamo više braćo?

Ovo svedočanstvo je jasno kao letnje popodne i dragocenije od svih blaga na ovom svetu, a to je svedočanstvo da oni koji se udostoje onoga sveta i vaskrsenja više ne mogu umreti, već su besmrtni kao i Anđeli Božiji.

I tako se opet sastavila cela porodica, i svi kao hrišćani vratili su se u Rim. Kliment se nije odvajao od velikog apostola, koji ga je postavio za episkopa pre svoje smrti. Sa plamenom revnošću upravljao je Kliment crkvom Božjom, i preobraćao je u veru Hristovu iz dana u dan veliki broj nevernih.

Odredio je sedam brzopisaca, da pišu žitija hrišćana mučenika, koji u to vreme stradali za svoga Gospoda. U mladim godinama on je stekao starčesku mudrost, i velikom uzdržljivošću ukrotio i pobedio svoje telo. Hranio se samo hlebom i zeljem, i ništa nije jeo zaklano i krvno.

U vreme Dioklecijana bi mučen tako strašno „kako nikad niko od postanja sveta”. Proveo je dvadeset osam godina na mukama i po tamnicama i jedanaest raznih mučitelja istjazavahu ga i mučahu. Mada ga jednom udarahu po licu, pljuvahu i zube mu kršahu, on doviknu mučitelju Domentijanu:

„Počast mi činiš, o Domentijane, a ne mučiš me, jer i Gospodu mojemu Isusu Hristu usta bejahu tako bijena i obrazi šamarani, pa, gle, i ja nedostojni sada se toga udostojih!”

Verovanja i običaji

Zato što je veliki deo svog mučeničkog života proveo u zatvoru i mučenju, u nekim krajevima Srbije veruje se da na ovaj praznik niko ne bi trebalo da dira noževe i ostale oštre predmete kako ne bi “povređivao” rane Svetog Кlimenta. Takođe, iako nije crveno slovo, trebalo bi izbegavati težak, fizički rad i sređivanje doma već dan provesti sa porodicom i prijateljima i na ovaj način proslaviti uspomenu na život i velika dela Sveštenomučenika Кlimenta.

Кada bi doveden pred cara Dioklecijana u Rim, car postavi na jednu stranu razna oruđa za mučenje a na drugu darove, odlikovanja, odela, novce – sve što car može darivati, pa onda reče Кlimentu da bira.

Mučenik Hristov s prezrenjem pogleda na sva blaga careva, pa izabra oruđa za mučenje. I bi mučen neiskazano: komad po komad mesa otkidan mu je s tela, tako da su se kosti belele ispod mesa. Najzad bi posečen od vojnika, 312. godine u crkvi u Ankiri, kada kao arhijerej služaše službu Božju.

Da ne bi dalje širio veru Hristovu, Кliment bi osuđen na smrt i utopljen u more s kamenom o vratu. Mošti njegove čudotvorne izvađene su iz mora tek u vreme svetih Кirila i Metodija.

Kurir.rs