Ministarka zdravlja Danica Grujičić najavila je brojne, tektonske promene u srpskom zdravstvu. Od olakšavanja običnog zakazivanja pregleda, preko slanja u penziju zrelih za to, razdvajanje i nagrađivanje onih koji rade on onih koji ošljare, pa i krše zakon jer su kao nesposobni za puno radno vreme u državnoj, ali jesu za dopunski rad u privatnoj ustanovi, pa do preuređenja sistema tako da svako ima porodičnog lekara. I za mnoge od ovih stvari ima podršku i najvećih kritičara.

I dok ministarka Grujičić tvrdi, u intervjuu za Kurir, da ništa na njenom spisku nije populizam, već da su često rešenja jednostavna, ali da je potrebno samo malo dobre volje, ipak neka su na dugom štapu i zahtevna, te je pitanje ima li snage da izgura sve.

shutterstock-1013060236.jpg
Shutterstock, Printscreen 

Rade Panić, predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Srbije (SLFS) i jedan od najglasnijih kritičara srpskog zdravstva, i mimo brojnih zamerki na račun ministarke, ima i reči hvale.

- Ministarka ima dobru nameru i to je za pohvalu. Ali pitanje kakvi su joj saradnici, koliko znaju. Mora da poveća efikasnost u organizaciji, ali pre svega da se kompletno upozna sa situacijom. Zalažemo se da privatno i državno zdravstvo bude integrisano i da se reguliše kako se, gde i koliko se radi. Građani imaju pravo da znaju za šta daju novac, gde se i kako leče i ko je odgovoran za propuste - kaže za Kurir Panić, koji ministarki spočitava dosta stvari:

panic.jpg
Printscreen 

- Afera sa be-se-že vakcinama nema epilog. Ministarka bi da zabrani rad lekarima i u državnoj i u privatnoj praksi, a to zakonsko pravo potvrđeno je i sudskom presudom. Legitimne su bezbednosne kamere i postoje skoro svuda, ali se ne mogu prikupljati podaci o zaposlenima preko video-zapisa. Glavna sestra i načelnik odgovorni su da znaju ko koliko radi, a za nepoštovanje radnog vremena može uslediti otkaz. Ne znam zašto je problem povećati plate, postoji zakon o platnim grupama i razredima, ali je njegova primena pre šest meseci odložena do 2025. Stalno u budžetu nema novca za zdravstvo - ističe Panić i traži skidanje oznake tajnosti s nabavki sprovedenih tokom epidemije.

Navodi i da se u zdravstvu zapošljavaju nepotrebni ljudi, a da se prime svi medicinski radnici s biroa ne bi se ili bi se tek ispoštovao zakonom predviđeni broj njih:

- I pored svih zamerki, ministarka Grujičić bolja je od Lončara, a SLFS je tu uvek da pomogne sve što može za naše zdravstvo.

SVE MINISTARKINE MERE

- ukidanje zakazivanja od 1. do 5. u mesecu, mogućnost da to bude svaki dan - počinje u decembru ili januaru

- uvid u starosnu strukturu zaposlenih i rešavanje pitanja penzionisanja onih koji i dalje rade i specijalizacija - od pet do deset godina za kadrovski plan

- lekari da ne rade i u državnoj i u privatnoj ustanovi - zakon na njihovoj strani

- porodični lekar u svakom kvartu - pilot-projekat verovatno od 2023, ali za uvođenje potrebne godine

- kamere u zdravstvenim ustanovama koje bi merile vreme provedeno na poslu - pobuna lekara

foto: Kurir/D.I.

- povećanje plata u zdravstvu - neizvesno od kada i koliko

- nagrađivanje lekara koji dobro rade, a kažnjavanje onih koji ne rade kako treba - ne zna se od kada

- ukidanje lista čekanja (ima operacija zakazanih i za 2031. godinu) - (ne)moguća misija

- plaćanje usluga u državnim ustanovama - traže se modaliteti, međutim, pitanje da li bi to bio i neki vid "legalne" državne korupcije (ljudi koji su na listama čekanja godinama, a koji imaju uplaćeno zdravstveno osiguranje, sada će plaćati državi da bi došli do lekara)

- pretvaranje kovid bolnica u bolnice za palijativnu negu - najavljeno uskoro

- digitalizacija, optički kabl da dođe do svakog doma zdravlja i svake ambulante - tek treba da krene od kliničkih centara, pitanje kad će sve doći na red

0607-zorana-jevtic.jpg
Zorana Jevtić 

Prof. dr Zoran Perišić, direktor UKC Niš vidi "odlučnost ministarke da zdravstveni sistem učini boljim iako je danas neuporedivo bolji nego što je bio pre 10 godina".

- U potpunosti podržavam razdvajanje državnog i privatnog zdravstva po nekom modelu, a jedan od njih je dopunski rad. Suština toga je da se svačiji rad može izmeriti i upravo tako će se stimulisati oni koji rade puno i kvalitetno da u svojoj ustanovi ostvare dopunski rad. U Nišu ne postoji bezbednije mesto, koje ima i vrhunske kvalitete, za izvođenje procedura od UKC Niš. Takvim pristupom država može da napravi i velike uštede i smanji liste čekanja - ističe prof. Perišić za Kurir i dodaje:

- U toku je izrada elaborata za kovid bolnicu Kruševac, kako da postane palijativni centar, a čim ga uradimo, šaljemo u ministarstvo na odobrenje. Verovatno će i kao palijativna ostati pod palicom UKC Niš. Mnogi građani Srbije i ne znaju da se u zapadnim zemljama čeka dugo na brojne procedure, a broj odlazaka kod lekara je limitiran, dok Srbiji možete iz dana u dan da idete kod lekara bez ikakvih ograničenja.

Kurir.rs/J. S. Spasić