RADOJKO IZ CG SUTRA BI SE VRATIO NA KOŠARE A OVOG SE SEĆA: Bolje da se ubijem nego da me živog uhvate, a živ sam samo zbog ovog
BEOGRAD - "Tada sam imao 19 godina, a 20 sam napunio tek kada sam se vratio iz rata. Bio sam mlad i nisam znao šta znači rat. Nisam znao da čarape neću presvući tri meseca, da će mi se skoriti na nogama, nisam znao da porodica ne mora da bude tvoja krv...
... 9. aprila sam spavao u zaklonu samo u bluzi kada sam čuo da napadaju. Video sam kotu 601, skroz u dimu. Pokušao sam da dođem do mitraljeza ali nisam uspeo od njihovog snajpera. Vratio sam se u zaklon dok su oni i dalje "sipali" po nama, opisao je jednom prilikom Radojko Rovčanin pakao bitke na Košarama ponovivši letos bez ustezanja da bi se i pored svega sutra vratio na Košare.
Jedna detonacija me je izbacila iz rova. U tom trenutku nisam video ništa..pipao sam se po očima i osećao samo rupe, te sam pomislio da sam oslepeo. Tada sam počeo da tražim pušku, jer sam znao - bolje da se ubijem nego da me živog uhvate. Nisam uspeo da nađem pušku, zbog toga sam danas živ. Posle par minuta, vid je počeo da mi se vraća".
Na slici, Radojko Rovčanin u Leskovačkoj kasani "Južni Logor" nedugo pre završetka vojnog roka.
Nakon pakla na Košarama, i kraja rata, Radojko je dobio prekomandu u Brus, a zatim u Leskovac gde je završio vojni rok. Nakon povratka u svoje selo, vratio se mirnom životu.
Nedavno je na internetu izašao video u kome albanski teroristi slikaju zaplenjena dokumenta naših vojnika, među kojima je i bila lična karta Radojka Rovčanina, koju je on video prvi put nakon 22 godine.
"I sutra bih se vratio na Košare"
Radojko Rovčanin iz sela Pavino Polje u Crnoj Gori, koji je vojni rok kao dvadesetogodišnjak služio, između ostalog, braneći našu granicu, kao deo 53. graničarskog bataljona Vojske Jugoslavije. U reonu Košara bio je od 12. decembra 1998. do 14. juna 1999. godine.
On je letos Novostima ispričao da se i dalje seća svega...
Ne zaboravlja. Kad zaspi, ne može mirno da se probudi, skoči, čim čuje da se neko šunja. Iako su to samo ukućani. Živi u svom selu odakle je i otišao u Vojsku Jugoslavije. Bavi se stočarstvom, a stalni posao nema.
Ali, ne kaje se.
- Lepo je kad ti neko kaže hvala. Ali, nisam ja zbog toga zemlju branio. I sada, posle svega, otišao bih opet. Sutra. Kroz sve bih opet prošao. Samo kad bih znao da će zauvek biti srpsko. Mora biti srpsko - poručio je Radojko.
Kurir.rs/Instagram Megdan
NIMALO SE NISMO UPLAŠILI SILEDŽIJA, NE DAMO IM SRBIJU! Vučić se obratio građanima: Srbiju im nećemo dati nizašta na svetu, jer Srbiju volimo više od svega