SLAVIMO SVETOG ANDREJA PRVOZVANOG: Njemu se zavetovao ovaj srpski junak, a veruje se da danas ovo treba obavezno pojesti

BEOGRAD - Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave praznik Svetog Andreja Prvozvanog, koji je i krsna slava porodice Karađorđević.

Porodica Karađorđević ovaj praznik obeležava od vremena Prvog srpskog ustanka, a uveo ga je vožd Karađorđe koji je do tada slavio svetog Klimenta. Karađorđe se zavetovao svetom Andreju 1806. godine, posle oslobođenja Beograda od turske vlasti.

Petar II Karađorđević je tu tradiciju porodice nastavio kao kralj Srbije uz blagoslov mitropolita Mihajla. Sveti Andrej je apostol Carigrada i Rusije, a bio je i patron Ruskog carstva i doma Romanovih.

Prema predanju, sveti Andrej je bio stariji brat apostola Petra i učenik svetog Jovana Krstitelja, a Jevanđelje je propovedao u Vizantiji i Trakiji, u dunavskim zemljama, a potom u Rusiji i oko Crnog mora, u Epiru, Grčkoj i Peloponezu, gde je stradao.

Vladika Nikolaj Velimirović opisao je u svom "Prologu" stradanje na krstu i prvoapostola koji do poslednjeg daha nije odustajao od hrišćanskih pouka narodu koji mu je dolazio na poklonjenje. Preminuo je 62. godine, njegove mošti prenete su u Carigrad, a potom, kako je zapisano, glava svetitelja je preneta u Rim, a jedna ruka u Moskvu.

SPC slavi svetog Andreja svake godine 13. decembra po novom kalendaru, odnosno 30. novembra po Julijanskom i svom bogoslužbenom kalendaru.

Delovi njegovih moštiju nalaze se u Carigradu, Rimu, Moskvi i Grčkoj. Kako je za života isceljivao uboge i bolesne, tako su i njegove čudotvorne mošti mnogima pomogne. Po krstu na kojem je razapet, i danas se kosi krst zove Andrejin.

Slavi se kao krsna slava, zbog Božićnog posta, uvek sa posnom trpezom.

Kurir.rs/Wikipedia/Youtube