OPASNO! Ako vam se ovo dešava tokom spavanja OBRATITE PAŽNJU: Dr Đurović tvrdi da ZBOG OVOGA ljudi izazivaju saobraćajke!

Prekid disanja u spavanju iliti slip apneja sindrom je na koji se kod nas praktično i ne obraća pažnja, a istraživanja su pokazala da je čak dva i po puta veća verovatnoća da vozači koji pate od ovoga dožive saobraćajnu nesreću. Pored toga, može da dovede i do ozbiljnih bolesti - dijabetesa, infarkta, šloga...

- Može da se javi čak nekoliko desetina puta u toku noći i uopšte nije redak fenomen. Najčešće pogađa starije od 50 godina, čak u 40 odsto slučajeva je u toj populaciji. To su najčešće gojazni muškarci koji hrču. Gojaznost podiže dijafragmu i skraćuje respiratorni kapacitet, a dijafragma je prečaga koja deli grudni koš, gde su pluća, od abdomena, gde su trbušni organi. I te masne naslage kod gojaznih guraju dijafragmu nagore i smanjuju sposobnost grudnog koša da se širi i skuplja. Etape prestanka disanja mogu da traju i do 45 sekundi, a nekad i duže, pa se nesrećni pacijent probudi poplaveo jer nije imao dotok odgovarajuće količine kiseonika, odnosno krvi u mozgu - objašnjava za Kurir prof. Ðurović.

Bez vozačke dozvole

Veoma često je, naglašava prof. Ðurović, uzrok saobraćajnog traumatizma.

- Zbog slip apneje vozači su neispavani i prave udese. U Velikoj Britaniji pacijenti koji imaju slip apneju, a ne regulišu je ne mogu da dobiju vozačku dozvolu. To važi čak i za amatere. U Kini to ima isti značaj kao neka maligna hipertenzija (povišen pritisak) i ti ljudi ne mogu da služe vojsku. Slip apneja može da izazove poremećaj desnog srca, usled čega raste pritisak u pulmonalnoj arteriji, a sve to vodi kao opštoj srčanoj slabosti, koja može da napravi srčanu aritmiju, infarkt srca, infarkt mozga. Usled tih epizoda prestanka disanja može da nastane i poremećaj metabolizma, pa i dijabetes - ističe prof. Ðurović.

U Srbiji, navodi prof. Ðurović, nažalost, sindrom slip apneje nije prepoznat.

- Ko zna koliko je vozača koji su imali udes imalo taj problem, a slip apneja se relativno jednostavno leči, pomoću aparata za disanje CPAP (od continuous positive airway pressure - kontinuirani pozitivan pritisak u disajnim putevima). U toku noći pacijent nosi masku na licu, ako prestane da diše 10 sekundi ili više, senzor to registruje, aparat se uključuje i ubacuje vazduh pod povišenim pritiskom. Pacijent se ne budi već nastavlja da spava - kaže prof. Ðurović.

CPAP kod nas, navodi prof. Ðurović, koristi vrlo mali broj ljudi jer slip apneja nije prepoznata, a košta oko 1.000 evra.

Način lečenja

- Neke zapadnoevropske zemlje, među kojima je Britanija, na bazi obaveznog zdravstvenog osiguranja obezbeđuju svojim pacijentima CPAP. Na taj način stvarno se leči pacijent, ne dobije druge bolesti, a smanjuje se broj saobraćajnih nesreća - ističe prof. Ðurović.

Upravo Velika Britanija je još 2010. sprovela opsežno istraživanje koje je utvrdilo da bi više ulaganja u podizanje svesti, dijagnozu i lečenje tzv. opstruktivne apneje u snu moglo da spreči do 40.000 saobraćajnih nesreća godišnje. I Britanci su to i uradili. Svi s ovom dijagnozom imaju pravo na besplatan CPAP.

Istraživanje na Univerzitetu u Geteborgu pokazao je da je kod vozača sa apnejom u snu skoro dva i po puta veća verovatnoća da će učestvovati u saobraćajnoj nesreći u poređenju s kontrolnom grupom u opštoj populaciji. Jaka prekomerna pospanost tokom dana, san od svega pet sati ili i kraći i upotreba tableta za spavanje povećavaju rizika od sudara kod pacijenata sa slip apnejom. Studija je otkrila i da je učestalost nesreća s motornim vozilima smanjena za 70 odsto među pacijentima koji su koristili CPAP najmanje četiri sata noću.

J. S. Spasić