Danas je održana komemoracija bivšem srpskom fudbaleru i treneru Siniši Mihajloviću u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu.

Komemoraciji je prisustvovao gradonačelnik Novog Sada Milan Đurić, koji je ovom prilikom izjavio:

– Užasno je teško prihvatiti činjenicu da se grad Novi Sad oprašta od svog Mihe, legende i čoveka velikog srca. Bio je moj idol, kao i svim klincima koji su odrastali gledajući njegovu ubitačnu levicu. Verovali smo da su čuda moguća gledajući kako on daje golove iz slobodnjaka, iz matematički nemogućih uglova i kako prkosi svim zakonima fizike, kao što je prkosio svakom nečoveku, mržnji, ratovima i uništavanjima. Bio je moj prijatelj, osim ljubavi prema fudbalu spajala nas je ljubav prema našem gradu Novom Sadu, a naš Novi Sad nije želeo da se oprašta od svog Mihe, ne ovako prerano. Nadali smo se da će jedan onakav borac i neustrašiva ljudina pobediti i podmuklu bolest. Slomio nas je petak, 16. decembar, pamtićemo ga po neverici, šoku i suzama. Nećemo pamtiti tugu, pamtićemo našeg Sinišu Mihajlovića i ogromnu životnu radost koju je nosio i prenosio je na sve nas. Pamtićemo ga po svoj radosti, nadi, snovima i svim pobedama koje nam je donosio i koje su nas održavale i u najtežim vremenima. Novi Sad je uvek bio ponosan na sve njegove titule, pehare i golove. Bio je najveći na terenu i u životu. Hvala mu za sva dobročinstva i znanja, samo nebo zna koliko je Siniša pomagao ljude iz ratno zahvaćenih područja, decu bez roditelja, koliko je osmeha vratio u dečije selo. To potvrđuje toliko puta ponovljena misao, da samo istinski dobri ljudi mogu da budu i vrhunski sportisti. Srpski patrijarh Pavle je rekao: “Kada se čovek rodi ceo svet se raduje, a samo on plače, ali treba da živi tako da kad umre ceo svet plače, a samo on se raduje”. Gde god ovih dana pogledamo, jasno je da je Siniša životnim putem hodio, njegova levica donosila je radost ljudima na svim krajevima sveta, a kao igrač bio je idol i inspiracija svim generacijama. Kao trener ne samo da je menjao igru svojih timova, već je i od igrača pravio bolje ljude. Siniša je sa Vojvodinom bio državni prvak, a kao igrač nosio je dresove Intera, Lacija, Rome i naravno nacionalnog tima. Teško da će u bliskoj budućnosti neki igrač uspeti da ponovi takav uspeh. Iznad svega, Siniša Mihajlović je bio ljudina i veliki patriota i za njega je uvek bilo važno da bude bolji čovek nego fudbaler. Bio je najbolji, te ga je Novi Sad proglasio za počasnog građanina, a u Srpskoj Atini odigrao je i svoju poslednju, počasnu utakmicu. Svaki slobodni trenutak koristio je da dođe u Novi Sad sa svojom porodicom i ostaće zauvek u svom voljenom gradu. Miho naš, tvoj Novi Sad će te zauvek pamtiti!

Takođe, prisutnima se obratio i član Upravnog odbora FK Vojvodina Petar Đurđev, a on je istakao:

– Meni je pripala ova teška dužnost da se ispred FK Vojvodina obratim svima vama. Sportski Novi Sad danas se oprašta od fudbalskog asa, brižnog oca i istinskog prijatelja i počasnog građanina Novog Sada našeg Siniše Mihajlovića. U dugom 108-godišnjem postojanju FK Vojvodine, crveno-beli dres je nosio veliki broj fudbalera koji su svojim umećem i uspesima prevazišli okvire nacionalnog fudbalskog značaja i ostvarili zapažene karijere u evropskim, ali i svetskim razmerama. Od naših prvih značajnih internacionalaca pre Drugog Svetskog rata, tu mislimo na napadača Dušana Markovića i Božu Markovića, koji je bio naš predstavnik na prvom Svetskom prvenstvu 1930. godine pa preko zlatne generacije Vujadina Boškova, Zdravka Rajkova, Ratka Svilara pa do danas, do Dušana Tadića i braće Milinković, stvarno je teško pobrojati sve velemaistore fudbalske igre koji su nosili dres Vojvodine. Između njih svakako opravdano zauzima mesto Siniša Mihajlović, nakon stagnacije i opadanja kluba u osamdesetim godinama prošlog veka, Sinišina generacija je ponovo vratila Vojvodinu na staze stare slave i tako zauvek ostavila neizbrisiv trag u sportskoj istoriji Novog Sada. Siniša se uklopio i u tim, ali i u naš grad, a za nas navijače on je bio nešto više od onog što sportista može da bude. Ovaj hrabri i srčani čovek stvorio je snažnu i emotivnu vezu sa Vojvodinom. On je bio čovek koji je svojom levicom cepao mreže protivničkih golmana, a Novi Sad je slavio. Za sve ono što je postigao na terenu, dobio je ljubav i poštovanje što je u ovom gradu zaista teško dobiti. Legendo, nadam se da si sad na nebesima na nekom prelepom zelenom terenu gde sa anđelima vežbaš i izvodiš slobodnjake. Ceo Novi Sad i Vojvodina te nikada neće zaboraviti, neka ti je večna pamjat!

Grad Novi Sad i FK Vojvodina ovim putem oprostili su se od Mihajlovića koji je usled teške bolesti preminuo u petak, a sahranjen je danas u Rimu.