ČISTKA: Osim Kona, s posla morali da odu i drugi čuveni lekari! MINISTARKA GRUJIČIĆ ZA KURIR: NEMA DEKRETA, rekla sam OVO!

Tiha čistka doktora penzionera iz državnog zdravstva uveliko je počela - mnogi koji su odavno imali uslove za penziju ili i zvanično bili u njoj, a i dalje su radili po bolnicama, zavodima i drugim ustanovama, već su spakovali kofere, dok će mnogi to ubrzo učiniti. Ipak, ministarka zdravlja prof. dr Danica Grujičić tvrdi za Kurir da nije izdala nikakav dekret, već je samo rekla da je red da svi koji su za penziju i odu u nju, što su neki direktori shvatili kao poziv na delovanje.

Epidemiolog prim. dr Predragu Kon (67) već je rekao za Kurir da mu je sugerisano da ide u penziju, te mu je danas poslednji radni dan u Zavodu za javno zdravlje Beograd. Čuveni kardiohirurg prof. dr Miljko Ristić (74) za Kurir kaže da je s nekolicinom uglednih doktora, koji su kao i on u penziji, a na Institutu za kardiovaskularne bolesti "Dedinje" su radili po ugovoru o delu, morao da ode. Prema saznanjima Kurira, domino efekat se širi zdravstvenim ustanovama Srbije.

- Pre desetak dana prof. dr Milovan Bojić, direktor "Dedinja", pozvao je nas četvoro-petoro koji smo tu po ugovoru o delu, a u penziji smo, i saopštio nam da mora da sprovede zahteve profesorke Dane Grujičić, da moramo da odemo. Otišli su i akademik hematolog prof. dr Bela Balint (70), a akademici kod nas mogu doživotno da rade. I sam sam akademik Evropske akademije nauka i umetnosti, koja je iznad naše. Otišao je i kardiolog akademik prof. dr Miodrag Miša Ostojić (76), infektolog prof. dr Mijomir Pelemiš (73), bivši direktor Instituta prof. dr Boško Đukanović (67)... (autorka dodala godine profesora, prim. nov.) - ističe prof Ristić.

- Promene u zdravstvu skreću s prave linije, toliko je mali broj lekara koj rade, a u penziji su. Ako prof. Dana Grujičić misli da će smenom tih 40-50 lekara po Srbiji, koji ne zauzimaju mesto mladima, rešiti probleme u zdravstvu - vara se. Mi smo na "Dedinju" bili po ugovoru o delu, a ne na teret Fonda, plaćeni smo iz sopstvenih prihoda Instituta. Mladih lekara nema dovoljno, masa ih odlazi u Nemačku jer tamo imaju zagarantovanih 5.000 evra platu. A i ne možete od mladog lekara preko noći načiniti dobrog hirurga.

Prof. Ristić navodi i da će on nastaviti svoj rad privatno.

- Ali 5.000 mojih pacijenta godišnje, a neke lečim i po 10-20 godina, koji žele baš mene, sada će morati privatno da plaćaju, umesto da se leče o trošku zdravstvenog osiguranja u "Dedinju". U Americi, recimo, a mi toliko volimo da idemo za tim Zapadom, čuveni kardiohirurzi Kuli i Debejki u državnom institutu "Teksas hart" radili su do 90, odnosno 92. godine.

Ministarka Grujičić za Kurir kaže da zna da su neke bolnice i ustanove posle njene izjave počele da se pozdravljaju s doktorima penzionerima.

- To nije čistka, ja sam samo rekla da mislim da je red da oni ljudi koji imaju uslove za penziju i odu u penziju. Da ta mesta treba osloboditi za mlade, svi kukamo kako nam mladi odlaze. Nije bio nikakav dekret, nikome nije stiglo nikakvo obaveštenje, nisam poslala nikakav dopis, samo sam u izjavi rekla to što sam rekla. Pojedini direktori shvatili su da treba to da urade. E sad, da li je direktor "Dedinja", koj takođe ispunjava uslove za penziju, shvatio da sam u pravu i da treba pružiti šansu mlađima, da li je želeo da primi neke mlađe, ja to ne znam. Nemam ništa protiv tih ljudi, pa to su moji profesori, za boga miloga, ali vreme je da se povuku i daju šansu mlađima. I nisu to mlađi, već ljudi od 45-50 godina, oni moraju sada da vode celu priču - naglašava za Kurir Grujičićeva i dodaje da ljudi koji su otišli u penziju mogu da rade kod privatnika, da otvore svoje ambulante.

Međutim, ministarka ne želi da se odrekne svih tih penzionera.

- Najviše bih volela kada bih njih mogla da angažujem da kontrolišu kvalitet zdravstvene usluge po Srbiji. Ali to opet mora da bude odluka Vlade, ja nisam usamljeni igrač, ja sam član tima. To će biti moja preporuka, da ljudi do svoje sedamdesete, koji znaju čitav sistem, koji tačno mogu da vide gde je koji kvalitet usluge, budu angažovani. Pustite da mladi ljudi operišu, oni prate literaturu, posvećeni su poslu, dajte da njih zaposlimo - ističe Grujičićeva i dodaje da je npr. u Paraćinu čak 60% lekara starije od 55 godina, što znači da pod hitno treba primati mlade ljude.

Kurir.rs/Jelena S. Spasić