Kakve su vam misli, takav vam je život - pouka je mudrih ljudi koja naročito dobija na značaju kada se pogledaju rezultati ovogodišnjeg globalnog istraživanja "Kraj godine" (End of Year).

Prema tom istraživanju međunarodne asocijacije Gallup International, Srbija je na trećem mestu u svetu i prvom u regionu po indeksu pesimizma i tri četvrtine njenih građana očekuje ekonomske poteškoće u 2023.

profimedia0187829163.jpg
Profimedia 

Globalno gledano, manje od trećine ispitanika veruje da će 2023. godina biti bolja od proteklih godinu dana, 34 odsto očekuje da će biti lošija, a 27 odsto da će situacija ostati ista.

Pesimizam je najviši u Poljskoj, gde 65 odsto ispitanika misli da će 2023. biti lošija, dok je optimizam na najvišem nivou u Nigeriji, gde 77 odsto misli da će biti bolja.

Srbija je treća među najpesimističnijim zemljama posle Poljske i Češke, a nakon nje idu Francuska i Italija.

U Srbiji 64 odsto ispitanih očekuje lošiju godinu, petina misli da se situacija neće promeniti, a samo 16 odsto očekuje da 2023. bude bolja.

Istovremeno 76 odsto ispitanika u Srbiji veruje da će 2023. biti godina ekonomskih poteškoća, a tek devet procenata misli da će biti godina ekonomskog prosperiteta.

Slično je i u okruženju, pri čemu su najveći pesmisti u Bosni i Hercegovini, a slede Bugarska i Severna Makedonija.

U svetu gotovo polovina ispitanih veruje da će 2023. biti godina ekonomskih poteškoća, a samo petina očekuje godinu ekonomskog prosperiteta.

Kada je reč o osećaju lične sreće, uprkos ekonomskom pesimizmu, ljudi se osećaju srećno i 54 odsto svetske populacije sebe opisuje srećnim, a samo 13 odsto kažu da su nesretni.

manandwomanwearingsantahatssittingonsofapoppinga3183392.jpg
Promo 

Zemlja sa najvišim indeksom sreće su Filipini, a najniži indeks sreće dele Turska i Moldavija, pokazalo je istraživanje.

U Srbiji je indeks sreće među građanima niži od svetskog proseka, a najviše je onih koji nisu ni srećni ni nesrećni.

Globalno istraživanje "Kraj godine" (End of Year) međunarodne asocijacije Gallup International obuhvatilo je više od 35.000 ispitanika iz 35 zemalja i teritorija širom sveta.

Kurir.rs/Beta