SPECIJALISTI ČAK 12 GRANA MEDICINE NEDOSTAJU SRBIJI! Evo koji doktori fale, a za neke oblasti malo ko zna da postoje!

Srbiji nedostaje ne samo anesteziologa već i pedijatara, radiologa, specijalista opšte, pa i fizikalne medicine, medicine rada, patologa, transfuziologa, dečjih stomatologa, ali na čuđenje mnogih i specijalista palijativne nege i sportske medicine. Sve su to deficitarne oblasti u 2023, prema odluci Ministarstva zdravlja.

Prof. dr Zoran Perišić, direktor UKC Niš, za Kurir ističe da je ovim spiskom i odlukom uvedena značajna novina u srpsko zdravstvo.

- Umesto što smo do sada dva puta godišnje ministarstvu dostavljali zahteve za specijalizacije, to sada sve zdravstvene ustanove iz Plana mreže mogu da učine bukvalno svakog dana. A ministarstvo ima razuman rok od 60 dana da o njim odlučuje - objašnjava prof. Perišić i dodaje da je ipak na fakultetima ostalo to da jednom ili dva puta godišnje odlučuju o specijalizacijama, jer drugačije ne mogu zbog semestara, ali doktori će svakako biti ohrabreni.

Neke od deficitarnih specijalizacija, navodi dr Perišić, već su im u planovima za narednu generaciju diplomaca, a neki su već dobili prema potrebama UKC - anesteziologija, patologija, pet-šest njih iz transfuziologije, više iz radiologije, desetak iz pedijatrije.

- Ovo je na nivou Srbije, ali je poenta da mi u UKC Niš imamo još deficitarnih specijalizacija zbog podmlađivanja klinika, tj. odlaska kolega u penziju. Nema zainteresovanih mladih doktora za dečju hirurgiju, grudnu hirurgiju, neurologiju, pulmologiju.

A za dr Rada Panića, predsednika Sindikata lekara i farmaceuta Srbije (SLFS), ovaj spisak govori da planiranje nije bilo baš adekvatno.

- Nedostatak anesteziologa je očekivan, to je i svetski problem, dok nedostatak specijalista opšte medicine govori o odnosu ministarstva prema primarnoj zdravstvenoj zaštiti, koja bi morala biti baza. Zanimljiv je nedostatak pedijatara, jer je to tražena specijalizacija, a po informacijama koje imamo, i dovoljno odobravana. Verujem da je tu reč o odlivu u privatni sektor - kaže za Kurir Panić i dodaje:

- Zbunjuje što su na spisku i specijalizacije koje kolegama nisu priznavane u domovima zdravlja, pa su mnogi prelazili da rade privatno - sportska medicina, medicina rada i fizikalna medicina. Slično je i sa mikrobiologijom. A posebna priča je transfuziologija jer je zakonom onemogućeno većini transfuziologa da se bavi svojim poslom van tercijarnih ustanova, pa vrhunski stručnjaci po opštim bolnicama prikupljaju podatke i trebuju krv iz Kragujevca, Beograda, Niša, Novog Sada...

Kada se pročita palijativna medicina, ističe dr Panić, može se u Srbiji postaviti pitanje: "A šta je to?"

- Palijativna medicina u Srbiji je toliko malo razvijena da su neke od vitalnih grana medicine preopterećene upravo pacijentima kojima je potrebna palijativna nega - navodi dr Panić i dodaje da je stomatologija 2008. i 2016. onesposobljavana otpuštanjem zaposlenih, dok je preventiva ostala na teret Fonda, ali potpuno zapostavljena - ističe dr Panić:

- Verujem da je nemoguće odvojiti pojedine grane medicine i raditi na njihovom oporavljanju a da se ceo sistem ne dovede u red. Sve grane medicine su komplementarne i zavisne jedna od druge. Prvenstveno promenom organizacije, a potom i primenom Zakona o platnim grupama i razredima doći će se do pristojnih uslova za rad i koliko-toliko adekvatne zarade. Time bi se napravio prvi korak neophodan za promenu mišljenja lekara u Srbiji, jer želimo da ostanemo u svojoj zemlji i da svoja znanja i veštine stavimo na uslugu i dobrobit naših građana.

Kurir.rs/J. S. Spasić