Ministarstvo zdravlja i Klinika za pulmologiju UKC Srbije pokrenuće skrining program za rano otkrivanje raka pluća, a inicijalno će biti obuhvaćeni oni koji imaju najmanje 50 godina života i 30 godina pušačkog staža. Oni su tzv. target populacija, koja obavezno treba da uđe u skrining program. Na klinici će se jednom nedeljno raditi s takvim pacijentima, a pored pregleda pulmologa radićemo im i niskodozni skener grudnog koša, s malom dozom zračenja koje nije štetno, a benefit je ogroman - kaže u intervjuu za Kurir asist. dr sc. Mihailo Stjepanović, direktor Klinike za pulmologiju UKC Srbije.
Kad će skrining početi?
- Potrebno nam je još najmanje mesec dana za pripreme, koje su u toku, obavestićemo javnost kad program bude počeo. Nadamo se da će zaživeti jer je rano otkrivanje raka pluća presudno za spasavanje brojnih života koje izgubimo od ovog karcinoma.
Rak pluća prvi je ubica među malignim bolestima u Srbiji, godišnje umre više od 5.000 ljudi, a oboli više od 7.000?
- Rak pluća je vodeći uzrok smrtnosti od svih malignih bolesti u svetu, pa i u Srbiji, gde je na prvom mestu po incidenci (broj novih slučajeva u godinu dana) i mortalitetu. Na svaka dva sata u Srbiji jedna osoba izgubi život od raka pluća. Rano otkrivanje najvažniji je preduslov za uspešno lečenje.
Kod nas se rak pluća uglavnom kasno otkriva?
- Kod više od 70 odsto pacijenata rak pluća se otkrije u poslednjem stadijumu - metastatskom, kad su šanse za uspešno izlečenje gotovo iscrpljene.
Zašto tako kasno?
- Pluća su veliki organ i simptomi se javljaju tek kad neka promena naraste, nekad i po nekoliko centimetara. Male promene u plućima uglavnom ne daju simptome. Kad bismo rak dijagnostikovali u ranoj fazi, dok su male promene na plućima, hirurški bismo mogli da odstranimo tumor, a to bi značilo i potpuno izlečenje.
Upravo skrining treba da vidi te male promene?
- Male promene nekad se ne vide na radiografiji grudnog koša, tako da sam rendgen nije dovoljan. Potreban je skener grudnog koša. Upravo će skrining niskodoznim skenerom omogućiti da se vide i te male promene.
Na šta bi pušači trebalo da obrate pažnju kad oni i inače kašlju?
- Pušači ujutro iskašljavaju, pa im je teško da prepoznaju da se u telu dešava nešto novo. Moraju da vide da li se nešto promenilo u kvalitetu ili učestalosti tog kašlja kako bi posumnjali da treba da odu na pregled. Nažalost, trećina odraslog stanovništva u Srbiji puši, a pušenje je glavni faktor rizika za rak pluća. Više od 90 odsto obolelih su pušači. Postoje i drugi faktori rizika, kao što su stil života, aerozagađenje, ishrana, fizička aktivnost..., a bitno je i genetsko opterećenje.
Koji su još simptomi?
- Osim kašlja sa iskašljavanjem ili bez njega, tu su i probadanje u grudnom košu, zamaranje, otežano disanje, gubitak apetita... Tek u kasnijoj fazi javljaju se bolovi, iskašljavanje krvi.... Često se pacijenti koji imaju rak pluća javljaju doktorima drugih specijalnosti, odnosno prvi simptomi od metastaza budu glavobolje, duple slike, bolovi u kostima...
Savremene terapije napravile su značajan pomak u lečenju?
- Pre 20 godina s rakom pluća živelo se prosečno šest do devet meseci. To se poprilično popravilo zahvaljujući inovativnim terapijama, koje su ciljane i deluju na ćeliju raka ili na naš imuni sistem. I sam kvalitet života pacijenata je bolji u odnosu na standardne hemioterapije, nema toliko neželjenih efekata. Ti pacijenti, a već ih imamo nekoliko stotina, inovativnu terapiju prime za jedan dan i sutradan se vraćaju svom poslu i uobičajenim aktivnostima.
Inovativne terapije su produžile i život?
- Pacijenti koji su na novim terapijama žive i po nekoliko godina. Imamo i one koji žive i preko pet godina sa inicijalnom dijagnozom metastatskog tumora pluća, što je veliki uspeh za ovu bolest. Mi ih u bolnici zovemo naši šampioni.
Ali ne mogu svi da prime tu terapiju?
- Nažalost, inovativna terapija nije za sve pacijente, već samo za one koji imaju određene mutacije i određen tip raka pluća. Onkogenetika se najbrže razvija i u pulmologiji i u medicini uopšte, tako da se stalno otkrivaju nove mutacije, novi ciljani lekovi i menja se opšta slika lečenja. To je budućnost i nada za naše pacijente - da rak pluća, ako ga nismo već otkrili u ranoj fazi, prevedemo u hroničnu bolest s kojom pacijent živi godinama.
KOVID SVE USPORIO
Kovid je usporio razvoj skrining programa?
- Kovid je dosta usporio razvoj skrining programa za rano otkrivanje raka pluća, koji je najpre zaživeo u Vojvodini pre dve godine. Oni su pogledali nekoliko hiljada pacijenata, a kod oko 40 njih postavili su dijagnozu raka pluća. Ali problem je bio što je ceo zdravstveni sistem bio okrenut kovidu. Sada se situacija promenila i uglavnom imamo lakše forme kovida 19. Klinika za pulmologiju UKCS je dva puta bila u kovid režimu rada, ali je i tada preko dnevne bolnice, koja je bila u zelenoj zoni, zbrinjavala i lečila obolele od raka pluća. Inače, lekari s naše klinike neprestano su učestvovali u lečenju obolelih u kovid bolnici Batajnica i dali ogroman doprinos, na čemu sam im neizmerno zahvalan i volim to uvek da istaknem.
Kurir.rs/J. S. Spasić
NE PROPUSTITE
