NI 25.000 VOLTI IH NE SPREČAVA ISEKU KONTAKTNU MREŽU NA PRUGAMA! Krade se sve što može da se proda: Šine, delovi lifta, kablovi

Osim što je uglavnom izazvao zgražavanje, snimak jutjubera na vrhu Mosta na Adi nametnuo je i pitanje bezbednosti važnih infrastrukturnih objekata.

"Bez obzira što takvo ponašanje podvodimo pod najčešće pod krivično delo krađe, pa i teške krađe, moramo shvatiti i tužilaštvo, sudovi i ostali organi da treba zauzeti značajniji i čvršći stav. Ne možemo ovo tretirati kao klasičnu krađu", smatra advokat Ivan Simić.

Kradljivci nisu zaobišli ni Pupinov most. Često su se krali kablovi iz obližnje trafostanice pa je most bio neosvetljen. Na infrastrukturnim objektima uzima se sve što može da se proda.

Za krađu potrebna stručnost

Ni 25.000 volti neće sprečiti počinioce da iseku kontaktnu mrežu na prugama. Čak i da znaju koji deo mreže u tom trenutku nije pod naponom, potrebna je određena stručnost da se kablovi preseku i ukradu.

Stručnost je potrebna i kada se kradu delovi liftova, a i to se dešava, i to i u stambenim zgradama, kako RTS nezvanično saznaje.

Dnevno se sa više od 15 pružnih prelaza ukrade ponešto, pa ni rampe ni semafori ne rade.

"Reč je o delovima kontaktne mreže koji mogu da budu dužine 130 metara, i oni služe da drže jedno polje kontaktne mreže dužine oko 1,6 kilometara. Kada se ukrade to, olabavi se mreža i to može da ugrozi bezbednost. U proteklih godinu dana ukradeno je oko 250 čvrstih tačaka, to je sve trebalo zameniti pa umesto 120 ili 200 na sat voze 20, 30 na sa", ističe Nenad Stanisavljević iz "Infrastruktura železnice Srbije".

Krade se i do nekoliko stotina metara kontaktne mreže. Najviše na prugama Beograd-Šid i Beograd-Bar. Ranije je u kablovima bilo više bakra, a on je tražen na tržištu sekundarnih sirovina, 700 dinara košta kilogram.

"Infrastruktura železnica Srbije" umesto njega sada koristi drugi materijal, ali ni to ne smanjuje krađe. A ne krade se samo mreža, nekad čak i šine, pa i ogromni šrafovi.

Praksa je pokazala da su kradljivci obično mlađe osobe. Nezvanično, kradu se i delovi na liftovima i to rade stručne osobe.

Kako kazniti kradljivce

"Ili se morati dodatno inkriminisati ovo ponašanje pa se propisati neki kvalifikovani oblik ovog krivičnog dela ili da sudovi u svojoj praksi zauzmu stav da kazne ne budu bliže zakonskom minimumu, već da budu uz zakonski maksimum, bez obzira da li se radi i o maloletnim učiniocima", ukazuje advokat Simić.

Stanisavljević naglašava da ne postoji fizičko obezbeđenje koje može sve to da sačuva niti da postoji način.

"Mi imamo na brzoj pruzi video nadzor, a čak je ograđena zidovima", navodi Stanisavljević.

Kazne za krivično delo teška krađa su i novčane i zatvorske. Stručnjaci predlažu da se ovakve krađe kvalifikuju kao ugrožavanje javne bezbednosti i samim tim bi kazne bile oštrije.

Sudska praksa je pokazala da su počinioci često maloletnici, a njima se uglavnom izriču vaspitne mere.

(Kurir.r/RTS, Vladimir Ćatić)