Krstovdan je veliki praznik koji proslavlja Srpska pravoslavna crkva i vernici, dan kada je pronađen i iskopan Časni krst na Golgoti i dan kada je vraćen iz Persije u Jerusalim. Ovaj praznik još se zove i Vozdviženje Časnog krsta. Slavi se dva puta u toku godine, 18.januara i 27.septembra.

Oduvek su se ljudi strogo držali posta na ovaj dan. U nekim selima održavaju se vašari Stari je običaj da se na ovaj dan stoka premazuje katranom u znaku krsta da bi se zaštitila od bolesti. U narodu se veruje da se na Krstovdan zmije povuku na počinak i da ih od tada više nema.U svim selima isplaćuju poljake, koji čuvaju polja od Đurđevdana do Krstovdana i koji teraju ptice i naplaćuju globe od onih čija stoka pravi štete na tuđim njivama. Isplaćuje se onoliko koliko je dogovoreno o Đurđevdanu.

U našem narodu se veruje da na Krstovdan – 11. po starom, odnosno 27. septembra po novom kalendaru, treba iskopati rupe za sađenje voćaka, kako bi im se grane što više razgranale. U okolini Leskovca na ovaj dan ljudi su u crkvi osveštavali bosiljak, grožđe, žito i jabuke. Taj osveštani bosiljak držali su sa ikonom i on je kasnije služio za razna isceljenja.

U mnogim krajevima se tog dana predskazuje i vreme:

– Ako je na Krstovdan oblačno, zima će biti bogata snegom, a ako je suvo, naredna godina će biti sušna.

– Ako do Krstovdana ne odu laste, neće biti jake zime.

Tiha kiša o Krstovdanu predskazuje blagu zimu.

– Grmljavina o Krstovdanu predskazuje plodnu godinu.

– Posle toplog i suvog septembra predstoji hladan i kišovit oktobar.

– Septembarska kiša – zlato njivama, otrov vinogradima.

– Što “ne skuva” avgust, “skuvaće” septembar.

– Kakav septembar, takav i mart.

– Ako je Krstovdan oblačan, zima će biti snegovita. Ako je vedar, biće suvomrazice.

Za ljude rođene na ovaj dan veruje se da na svojim nejakim plećima nose senku Časnog krsta i da su zato pred Bogom posebno odgovorni za svoje postupke.

Prema narodnim običajima u nekim delovima Srbije na Krstovdan valja da se opere sav veš i očisti kuća. Posti se strogo, prvi put posle Božića, jer je do ovog dana bilo razrešenje zbog velikog praznika. Zato je u srpskom narodu ostala izreka: “Ko se krstom krsti, taj Krstovdan posti”. Po narodnom predskazivanju vremena, koji vetar duva na Krstovdan, taj vetar će najčešće duvati tokom godine. Krstovdan je posni dan. Prema predanju, u Bogojavljenskoj noći otvara se nebo i veruje se da se svaka želja može ispuniti. Tačno u ponoć treba pogledati u nebo i zamisliti želju.

(Kurir.rs)