DUVANSKI DIM KOJI OSTAJE U NAMEŠTAJU I ZIDOVIMA MOŽE DA IZAZOVE OVE OZBILJNE BOLESTI: Evo za koga je NAJOPASNIJI!

Tercijarni duvanski dim ili takozvani treći dim je sve ono što se nakon sagorevanja duvana apsorbuje u prostoriji u kojoj se pušilo. Stručnjaci upozoravaju da taj dim ostaje u stanu, po zidovima i nameštaju ili u automobilu i nekoliko meseci, a kod dece i odraslih može da izazove ozbiljne infekcije gornjih i donjih disajnih puteva, upalu pluća, astmu, bronhitis, kao i alergije.

Pulmolog dr Ika Pešić iz Društva za borbu protiv raka Srbije objašnjava za Kurir da ovaj dim mi ne vidimo golim okom, ali on, i pored provetravanja, ostaje u prostoru u kome se puši.

Ustajao smrdljiv vazduh

- Nameštaj, drvo, plastika, zidovi, odeća, obuća upijaju taj dim i zadržavaju ga sve dok se te stvari ne operu. Pranjem se taj dim čisti, a do tada ostaje u materijalima. Međutim, zidovi se ne kreče svake nedelje, a on se tu dugo zadržava kao i u tapetama koje se ne menjaju tako često. Tercijarni dim nije samo duvanski dim već je i dim iz svih vrsta elektronskih cigareta i vajpova - navodi dr Pešić i dodaje:

- Ljudi ga osećaju čim uđu u prostoriju, a to je onaj ustajali vazduh koji nepušačima deluje kao smrad i on jeste opasan za sve, a naročito za malu decu i bebe. Štetan je na dva načina - u fizičkom i inhalacionom smislu jer udišemo takozvani apsorbovano-desorbovani sadržaj. To su male čestice u vidu prašine koje kašljanjem možemo trenutno da izbacimo iz grla, ali su deca mnogo ugroženija.

Navodi i da su bebe te koje ove čestice najviše pokupe puzeći po podovima, krevetima, a onda tim zagađenim rukama diraju usta unoseći sve te čestice u organizam.

- Plastične igračke takođe upijaju ovaj dim, zadržavaju ga, a deca s njima imaju najviše kontakta. Ovaj dim dovodi, pre svega, do raznih alergijskih reakcija, bolesti gornjih i donjih disajnih puteva naročito kod dece. Mališani dišu znatno brže od odraslih, naročito kada se zadišu tokom igre na takvim površinama.

Ako odrasli u minuti udahnu 14 do 18 puta, deca dišu preko 30 puta. Prljavim rukama od tog duvana se hvatamo i za oči koje se "inficiraju". U najgorem slučaju tu su hronično opstruktivne bolesti pluća - ističe dr Pešić.

Pasivno pušenje

Dodaje i da do ovih bolesti ne može doći od jednog boravka u takvim prostorijama, već samo ukoliko se živi u okruženju punom takvog dima.

- Kada se u kasnijem periodu kod odraslih ili kod dece pojave neki od simptoma ovih bolesti, a nisu pušači, obično se pitaju kako i odakle, a roditelji budu zbunjeni kako to njihova deca mogu da imaju astmu, a ne zapitaju se da su oni uzročnici toga. Zato apelujemo na sve roditelje da nikako ne puše u prostorijama gde borave bebe i deca.

Takođe, lekari upozoravaju da su prve reakcije na pasivno pušenje iritacije grla i nosa praćene crvenilom i suzenjem očiju, zatim kijanje, kašljanje peckanje, nadražaji, ali i glavobolja. Odrastanje u dimu dovodi do toga da i nepušači koji žive s pušačima obolevaju od pušačkih bolesti.

Statistika pokazuje da je 20 odsto veća verovatnoća da će rak pluća dobiti nepušač koji živi s pušačem nego sam pušač. Rizici od dobijanja koronarnih bolesti (bolesti srca i srčana oboljenja) veći su 25-30 odsto kod nepušača koji žive s pušačima nego kod onih koji nisu u svakodnevnom kontaktu s duvanskim dimom.

Osoba koja više sati provede u istoj prostoriji s pušačem udahnuće istu količinu otrovnih jedinjenja kao da je popušila 10 ili više cigareta.

Kurir.rs/ Aleksandra Kocić

Bonus video: