SAD PEVAM, A PLATA MI JE ODLAZILA NA RATU! Slavlje zbog otplaćenog kredita: Bilo je dana kad sam htela da se ubijem

Slavlje sa 50 gostiju, živa muzika, kolo, veselje, zdravica... Ne, ovo nije proslava punoletstva ili neka svadba. Ovako je izgledalo veselje Mirjane Milutinović (65) iz Jagodine kada je posle 16 godina uspela da otplati kredit u „švajcarcima“!

- Kredit sam podigla 2007. godine, živela sam privatno sa sinom. Htela sam da on jednog dana ima svoj stan i krov nad glavom. Znate kako se kaže, samo siromašni podižu kredite, oni bogati ne moraju. Podigla sam kredit da bih sinu kupila stan.Ne mogu sad da se setim koliko je to iznosilo u „švajcarcima“, ali u evrima je to bilo oko 17.000. Morala sam da dam i 2.000 evra za učešće i svašta nešto.

Dodaje da je u početku rata za kredit bila niska.

- Nisam je ni osetila. A onda je naglo skočila. Bilo je katastrofa! Otplaćivala sam to kako sam znala i umela, bilo je strašno naporno. Radila sam kao inženjer, cela plata mi je odlazila na ratu. Ostajalo mi je mesečno samo 2.000 dinara. Pored posla, držala sam đacima privatne časove i fizike i matematike kako bismo mogli da preživimo. I pored svega toga, nije se desilo da neki račun za komunalije ne platim - priseća se Milutinovićeva:

- Nije bilo nimalo lako, bilo je teških trenutaka, kad mi je, što se kaže, došlo da se ubijem! Ali nisam odustajala. Još sam i sina školovala.

Mirjana kaže da je kredit refinansirala u evrima, te da se vremenom mesečna rata smanjila. Dodaje i da je banku tužila jer su uzimali mnogo novca za obradu kredita, ali taj proces je u toku.

- Kad se sin oženio, pomagao mi je finansijski, stvarno više nisam mogla da izdržim taj pritisak. Mnogi su gubili stanove, bilo je strašno. Ti stanovi su dolazili na licitacije, prodavala ih je banka, svašta se ljudima dešavalo. Poslednju ratu sam otplatila 31. decembra, oko 13.000 dinara, i rekla sam sebi: „Hvala bogu da sam to doživela.“ Pao mi je veliki teret sa duše.

Slavlje je organizovala za 50 gostiju 28. januara u jednoj sali Crvenog krsta u Jagodini.

- Bila je živa muzika, nisam se napila, ali sam nazdravljala sa gostima. Od uzbuđenja nisam ni jela. Uživala sam sa decom, snajom, prijateljima, prijom... Prvu pesmu koju sam naručila bila je „Veseli se, kućni domaćine“. Ðuskala sam, igralo se i kolo i druge igre. Svi smo bili veseli, bilo je mnogo lepo.

Mina Branković