Svedok je prošao sve vrste provera - medicinske, poligrafske, prostorne, vremenske, bio je na tim mestima i sigurni smo da je to tačno, istakao zamenik tužioca

ZAGREB - Zamenik tužioca za ratne zločine Srbije Bruno Vekarić izjavio je da srpske vlasti ne bi u javnost izlazile sa snimkom iskaza svedoka o trgovini organima na Kosovu da nisu potpuno sigurne u njegovu istinitost.

"Ne bismo izneli u javnost da nismo 100 odsto sigurni da je to tačno", rekao je Vekarić.

"Svedok je prošao sve vrste provera - medicinske, poligrafske, prostorne, vremenske, bio je na tim mestima i sigurni smo da je to tačno", istakao je on.

"Tri zamenika tužica su u priči 16 meseci, intenzivno se o tome radi, proveravamo naloge, ali ne može se na jednom svedoku bazirati slučaj. Imamo važnog korisnog upotreblivog materijala koji će svakom dobranamernom tužiocu biti dragocen", rekao je Vekarić.

Na pitanje zašto se video zapis pojavio baš sada, Vekarić jer rekao da je odgovor takav da ne može da bude političar.

"Mi smo tužioci i tretiramo žrtve na jednak način, a ako to prebacujete u sferu politrike, onda je svaki trenutak nezgodan", napomenuo je on.

U odgovoru na pitanje o reakcijama kosovske strane da je to laž i tvrdnje šefice Fonda za humanitarno pravo Nataše Kandić da ne veruje priči, Vekarić je rekao da bi želeo da ta tema bude u najvišem političkom delu razgovora Beograda i Prištine.

"Otvorena pitanja moraju se rešavati na najvišem političkom nivou", ukazao je on i dodao da tu nema politike.

"Ima zločina ili nema zločina. Ali treba pitati porodice žrtavagde su njihovi najmiliji koji su nestali krajem 90-ih", naglasio je Vekarić.

On je podsetio da je Karla del Ponte otvorila priču kao tužiteljka Haškog suda, da je istragu radio UNMIK 2005. godine i da se u izveštaju pominje mogućnost da se trgovalo organima koji su išli za Tursku i da su nađeni osumnjičeni za ta dela.

"Za 2007. godinu postoji izveštaj "žute kuće", a Dik Marti kao izvestilac Saveta Evrope napravio je svoj izveštaj. Da li je to srpska propaganda", rekao je Vekarić.

Na pitanje kakav rasplet očekuje, Vekarić kaže da postoje dva pravna pitanja.

"Očekujemo da tim (šwefa Euleksovog tima Klinta) Vilijamsa koji jedini može da to učini, to provede do kraja. Moći će da sasluša svedoke, daćemo mu sve materijele, želimo da budemo kooperatvini", rekao je.

Postavlja se pitanje pred kojim će se sudskim većem voditi postupak jer nema eventualnih osumnjičenih i instancu koja može da sudi za tako nešto. Koji bi sud mogao da sudi, to je pitanje koje se nameće", rekao je.

Govorio je i kosovski ambasador Valdet Sadiku, koji nije želeo da komentariše snimak, ali je rekao da je "indikativno da je u momentima važnim za razvoj Kosova pojavljuju ovakve optužbe".

"Ovih dana završili smo proces kontrolisane nezavisnosoti koje je najveće priznanje institucijama, narodu i državi Kosovo za postignuća u zadnjih četiri i po godine od proglašenja nezavisnoti. Ovo vidimo kao još jedan u nizu pokušaja da se stvori senka sumnje nad procesom i nad uspesima Kosova", rekao je Sadiku.

On je priznao da je čin koji se opisuje strašan, ali je rekao da da su se od 1999. navikli na takve scenarije u danima kad se očekivalo da će se nešto desiti

."Ali ni jednom se ništa od toga nije realizovalo", rekao je Sadiku. On je istakao da su vlada i premijer Hašim Tači od prošle godine kad je Dik Marti objavio svoj izveštaj, javno pozvali sve relevantne institucije koje se bave istraživanjima sličnih zločina kako bi došli i omogućili kako bi se za jednom sva vremena našla istina.

"Kosovo je zainteresovano da se proces privede kraju, da se svi dokazi koji postoje da se daju na uvid relevantnim međunarodnm institucijama kako bi završili priču o trgovini organima", rekao je on. Sadiku nije direktno odgovorio na pitanje kakve bi posledice moglo imati za Kosovo ako se otkrije da je to istina.

"Mi smo opredeljeni i dosledni na našem putu prema osnaživanju države i evroatlantskim integracijama", rekao je oni govorio o tome da su kosovske vlasti investirale u auto puteve i škole kako bi omogućili otvaranje društva i saradnju građana s građanima u regionu i obrazovanje mladih.

"Želimo da se istovremeno sazna i istina za oko 1.800 građana, uglavnom Albanaca, koji se vode kao nestala lica u Srbiji", rekao je Sadiku.