SRETENJE ZA SRPSKI NAROD PREDSTAVLJA POČETAK BORBE ZA SLOBODU I DRŽAVNOST: Đaci ne znaju ni šta se slavi 15. februara!

Sretenjskim ustavom je srpski narod dobio državnost i slobodu, a današnji đaci skoro da ne znaju šta mi obeležavamo 15. februara! Učenicima, ali i starijima je bitno samo da imaju slobodna dva dana, kaže za Kurir istoričar Srđan Cvetković sa Instituta za savremenu istoriju.

Država je na neki način kuća narodna. Oni koji su imali tu sreću, znanja, hrabrosti i umenja da steknu tu svoju kuću iz nje su razvijali smisao svog postojanja. Smisao naroda je da se izrazi kroz državu i državne institucije, da razvija svoju kulturu, jezik, politiku, učestvuje u svetskim poslovima. Narodi koji nisu imali sreću da steknu državnost kao mi su na neki način izumrli, nema ih, ne učestvuju na pravi način u svetskoj istoriji. Oni žive biološki, ali kulturološki i istorijski zapravo gotovo da ne postoje. Sretenjskim ustavom je naš narod dobio svoju državu.

Kako bi građani, učenici i škole trebalo da dostojno obeleže Dan državnosti, a ne samo da gledaju gde da odu za ta dva neradna dana?

- Ja sam u ponedeljak bio u školi i nije bilo nikakvih naznaka da je u sredu državni praznik. Deci je bitno da imaju slobodne dane. Znaju da ne idu u školu, ali niko im ne priča o tome šta mi obeležavamo. Smatram da bi bilo dobro da se ovim povodom u srpskim školama organizuje predavanje o Sretenju, da bi deca znala zašto je baš Sretenje državni praznik, a ne neki drugi. Mogla bi da se organizuje dodela Sretenjskih nagrada najboljim učenicima škole, na primer, pa da deca osete kakvu su nagradu dobili i saznaju zašto se tako zove.

Kakav je bio značaj Sretenjskog ustava u to vreme, a kakav je danas?

- Značajno je jer smo s jedne strane dobili nacionalno oslobođenje, slobodu od viševekovnog turskog ropstva, pravo na postojanje, svoj dom, pravo na uređenje svoga doma u načelima slobode ustavnosti. Sama reč ustav govori da se time nešto ustavljuje. Ustavlja se apsolutna vladavina jednog čoveka, u ovom slučaju Miloševa. Na simboličkoj ravni je i dan-danas bitno da je tada srpski narod iskoračio ispred mnogih ostalih naroda u borbi za individualnu i ličnu slobodu, a ne samo za nacionalno oslobođenje. Ovaj dan treba pamtiti kao da je sve ovo što danas imamo tada počelo, te Sretenjski ustav treba slaviti kao početak borbe za demokratiju, slobodu i nacionalno oslobođenje.

Šta je Sretenjskim ustavom naša država pokazala tadašnjoj Evropi?

- Sretenjskim ustavom je narod pokazao da pored toga što smo imali kapaciteta da počnemo oslobađanje od turskog jarma, imali smo i demokratski kapacitet, da se na neki način otvori borba za unutrašnju slobodu, slobodu građanina, slobodu od terora vlasti, ustavljanje od samovolje i to su pozitivne tekovine tog nacionalizma koji se razvijao posle Francuske revolucije u svim zemljama.

Sretenjski ustav, bez obzira na to koliko je živeo, bio je prepoznat u modernoj, naprednoj, svetskoj javnosti kao vrlo napredan. Otvorio je put daljoj borbi u zaustavljanju apsolutističke monarhije, za vladavinu institucija, a tu ima, naravno, i klice parlamentarizma, koji će se razviti u Srbiji već krajem 19. veka, u vreme kad mnoge naprednije države tada još nisu imale tako razvijen parlamentarizam i prava. Neki su čak rekli da je naš narod i prerano stekao ta prava.

Kurir.rs/ Aleksandra Kocić

Bonus video: