DANAS SU VELIKE ZIMSKE ZADUŠNICE: Veruje se da zapaljena sveća osvetljava put umrlima! Ove običaje bi trebalo da ispoštujete

Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave Velike zimske zadušnice. Tog dana se obeležava sećanje na sve preminule. Ide se na groblja ili u crkve i pali sveća.

Na groblje i u crkvu se nosi kuvano žito koje podseća na Hristove reči da zrno tek kad umre rod donosi, i to ne u mraku, nego u svetlosti Sunca. Crno vino, kojim sveštenik preliva žito, označava Božje milosrđe kojim se zaceljuju rane greha. Sveća je simbol svetlosti Hristove, koja treba da nas podseti na svetlost kojom Hristos obasjava duše preminulih.

U istočnoj Srbiji se veruje da sveća upaljena na Zadušnice gori sve do sledećih. Takođe, postoji verovanje da ako se na Zadušnice ne upali sveća, mrtvi će godinu dana biti u mraku. Danas se u istočnim krajevima ne radi ništa sa vunom, a makaze su zatvorene, da bi i vučje čeljusti bile zatvorene.

SPC u toku godine obeležava jesenje ili Miholjske zadušnice, zatim letnje Duhovske, prolećne uoči Velikog posta i i zimske koje se zovu još i Mitrovske. Ovaj praznik uvek dolazi u subotu jer je Isus Hrist taj dan, uoči vaskrsenja, u nedelju, proveo upokojen.

Šta su Februarske zadušnice

Skoro uvek padaju u mesec februar, pa su po tome i dobile naziv. Spominju se veću tipiku Velike carigradske crkve u ΙΧ­Χ veka.

Pošto su vezane za početak Vaskršnjeg posta, to su i ove zadušnice pokretne, tj. nemaju određeni datum. Nedelja u kojoj se drže ove zadušnice, naziva se još i Zadušna nedelja. To je treća nedelja pred Vaskršnji post, koja pada između Sebične i Bele nedelje, koja se jošnaziva i Mesopusna nedelja.

U ovoj nedelji se ne priprema ruho zaneveste, jer ono dugo neće biti potrebno, pošto se od nedelje posleovih zadušnica, pa sve do Pobusanog ponedeljka ne održavaju venčanja.

Kurir.rs