POTRESNE REČI DECE KOJA IMAJU DIJABETES: Rekla mi je da će mi odseći ruke i noge! Učiteljica nije htela da me vodi na izlet!

Učiteljica nije htela da me vodi na izlet iako sam tad bio stabilan, nosio sam senzor Libre, mama bi mi svu hranu spakovala i napravila uputstvo, a izlet je bio na 100 km od Beograda. Deca u boravku prave rođendane, jedu se slatkiši, piju sokovi, a na mene niko ne misli. Od Deda Mraza redovno dobijam obične slatkiše. Dva mandrila u razredu me redovno maltretiraju, kažu da sam jadan. Spasla me korona, mama me prebacila u drugu grupu i nisam više s njima. Verujem u nauku da me izleči, ovako je nemoguće živeti, reči su dečaka koji ima dijabetes tip 1, prenete u publikaciji "Mi i drugi. Borba protiv diskriminacije i drugih oblika stigme kod dijabetesa" Jelisavete Fotić, aktivistkinje udruženja Plavi krug i Dijabetološkog saveza Srbije.

U ovih pet rečenica stao je sav čemer i jad dece sa šećernom bolešću, ali i njihovih roditelja, koji su pravno nevidljivi za obrazovni sistem. Kurir je zato pokrenuo inicijativu za uvođenje protokola u vrtiće i škole o postupanju sa decom sa šećernom bolešću, što imaju svi razvijeni.

Akciju su podržali resorni ministri zdravlja prof. dr Danica Grujičić i prosvete Branko Ružić, a prvi o mukama progovorio je ministar turizma i omladine Husein Memić, čije dete ima dijabetes tip 1. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković posle pisanja Kurira pokreće inicijativu protiv diskriminacije ove dece. Jer neće svi vrtići da ih upišu, učiteljice ne bi da ih imaju u odeljenju... Neće, a i ne moraju po zakonu zaposleni u vrtićima i školama deci da daju deci insulin ili glukagon, mere šećer, a život može biti u opasnosti. Druga deca su tek nemilosrdna - nazivaju ih šećerašima, narkomanima, drogošima, čipovanima...

Kao da je malo što imaju tešku bolest, oboleli s dijabetesom na svakom koraku bore se s diskriminacijom, izolacijom, stereotipizacijom, etiketiranjem i gubitkom statusa, što je u svom, doduše nevelikom, istraživanju utvrdila Fotićeva. Ona je 2021. napravila upitnik o negativnim iskustvima s dijabestesom, koji je preko Fejsbuka popunilo 260 ljudi (a Fotićeva navodi da je u Srbiji oko 750.000 njih s dijabetesom), te priznaje da nema dovoljno veliki broj odgovora za donošene zaključaka o potpunoj slici.

- Najviše ispitanika doživelo je diskriminaciju u osnovnoj školi, na poslu i u nekoj instituciji. Od svih obrazovnih nivoa, ubedljivo najviše negativnih iskustava javlja se u osnovnoj školi, nakon toga u srednjoj, dok su procenti u vrtiću (mnogi se tog perioda i ne sećaju) i na fakultetu manji. Deca su u osnovnoj školi u najvećoj meri etiketirana (nazivana narkomanom, drogošem, bolesnikom itd.) - njih 16,5 odsto, i doživela su stereotipizaciju - njih 15,4 odsto - napisala je Fotićeva.

Ona je već s pet godina imala dijagnozu dijabetes tip 1, a upravo tada iskusila je i diskriminaciju.

- Baka devojčice iz grupe tražila je od mame da me ispiše iz vrtića jer je tvrdila da sam zarazna. Potom nisam imala toliko problema, kao što danas imaju deca da se upišu u vrtić ili školu. Ali imam ličnu odgovornost i motivaciju da uradim sve u svojoj moći, da se borim protiv diskriminacije dece i roditelja koji su u tim situacijama - kaže za Kurir Fotićeva i dodaje da je, osim zakonskog regulisanja statusa dece s dijabetesom, neophodna široka edukacija koja bi dovela i do empatije prema obolelima.

Kurir.rs/J. S. Spasić