SMRT ČEKALI TAČNO 3 DANA: Ovo je bila procedura za egzekuciju u Centralnom zatvoru MNOGI NISU IZAŠLI IZ PODRUMA

Dovoljno je reći samo CZ ili "ce ze" i tako sa samo dva slova opisati sudbinu onih koji bi u Beogradu bili uhvaćeni u nekoj kriminalnoj radnji.

Razume se, nije se u to vreme mnogo vodilo računa o uslovima zatvorenika. Zatvor je zatvor... A najvažnija stvar je da iz njega ne može da se pobegne. Tako ova tvrđava i iz aviona izgleda prepoznatljivo - pet blokova povezano je u jednu gigantsku građevinu.

Ali, sa Bačvanske ulice nećete nikad videti pritvorenike - ćelije su tako organizovane da gledaju ka unutra (jedna ka drugoj). Šta to znači? Za zatvorenike mnogo manje svetlosti i svežeg vazduha, za upravu - sigurnost da niko neće pobeći. U pitanju je takozvani Obern-Sing-Sing sistem, koji zatvorenicima definitivno odaje utisak pravog kazamata. Čak ni grejanje ne postoji u ćeliji, već topao vazduh dopire iz hodnika.

Ako bi nekim čudom i prokopali zid, zatvorenici bi se našli u susednoj ćeliji, hodniku, ili na šetalištu. A šetalište nije nimalo inspirativno. Verovatno treba čekati zenit da bi se u njemu osetio zrak sunca... Između blokova u kojima su ćelije postoji uzan, betoniran prostor, gde zatvorenici mogu da prošetaju.

Iako se ovaj zatvor smatra "poluotvorenim" u njemu postoji zatvoreno odeljenje i posebno odeljenje zatvorenog tipa za smeštaj pritvorenih.

Tako su "mrak" CZ-a osetili na svojoj koži i oni koji se tek sumnjiče da su nešto nezakonito učinili. I tu ne govorimo samo o "sitnim" prestupima.

Postoje i posebna pritvorska jedinica za izvršenje mere pritvora određenog u krivičnom postupku za krivična dela organizovanog kriminala i posebna pritvorska jedinica za izvršenje mere pritvora odredenog u krivičnom postupku za krivična dela ratnih zločina.

Zatvor je mali svet za sebe, ima svoja pravila, formalna i neformalna. Neki koji su boravili iza rešetaka svedoče o tzv. "Hajatu", gde ćelije čak imaju i tuš kabinu i mnogo neprijatnijoj "džungli".

Najmračnija "tajna" CZ-a je, ipak, u podrumu. Nekada su u te ćelije dovođeni oni kojima je presuđeno da svetlost dana nikada ni ne vide. Tri dana čekali su tu na izvršenje. To je bilo upravo vreme kada je CZ i nosio svoje prvobitno ime - egzekucije su tu vršene do 1969. godine.

Procedura, međutim, nije bila tajna - poranili bi upravnik, lekar, tužilac, predsednik suda i obezbeđenje. Pet iskusnih strelaca bilo je spremno za pucanj, ali smrtonosni metak se nalazio samo u cevi jednog od njih.

Kurir.rs/Kaldrma.rs/Foto:Ilustracija