JEDNA NJEGOVA REČENICA MI NAPRAVILA JOŠ VEĆU RANU Zdenka otkrila šta se dogodilo nakon što je prvi put videla sina posle 30 godina

Zdenka Mijailović nosila je ispod svog srca devet meseci sina Miloša, a onda ga je kad je imao dve godine izgubila.

- Pre 30 godina sam ostala trudna i rodila sina Miloša. Pre njega imam još dva sina iz drugog braka i nakon njega još dva sina. Ukupno njih petoricu - počinje tužnu priču Zdenka.

Odlazak u Nemačku "trbuhom za kruhom" zarad boljeg života njene dece koštao je toga da 30 godina pati.

- Ja sam rođena u Nemačkoj i tada sam želela da odem tamo i da zaradim novac za svoju decu. Mom, tada bivšem mužu, ostavila sam decu, takav je bio dogovor. On je prihvatio i Miloša, a trebalo je da ja dođem po njih čim se malo stabilizujem. Kada sam otišla tamo Miloš je imao dve godine. Jednom se dogodio nemili događaj koji je alarmirao Centar za socijalni rad. Miloš se popeo na sims prozora i tako je stajao gore dok su komšije odlučile da poređaju ćebiće i jorgane ispred zgrade u slučaju pada. Inače, stan je bio na sedmom spratu. Na svu sreću jedan od komšija je ušao u stan i uzeo dete. To je pokrenulo postupak oduzimanja deteta. Odveli su ga u Zvečansku i dali na usvajanje, jer se otac njegov nikada nije ni javio, nije ni živ, a ja sam bila u inostranstvu. Nažalost u tom trenutku sve je bilo otkazano svi letovi i saobraćaj tako da sam ja ostala zarobljena - priča Zdenka.

Kako ističe, Dom za nezbrinutu decu je odlučio da "zaključa" sve podatke o njoj kako niko ne bi mogao da dođe do nje, ali ni ona do deteta.

- Ništa nisam mogla da saznam, sve je bilo u strogoj tajnosti, bilo mi je jako teško. Znate kako, godinama živite s tim da imate dete, osećate ga i nosite u srcu. Inače, Miloš i ja imamo istu sudbinu, posle ću vam reći kakvu. Ja sam tako živela, znala sam da ću ga nekada videti. Svaki rođendan, svaki praznik, ja sam preplakala - priča Zdenka sada kroz osmeh jer je našla svoje dete.

Prvi kontakt majke i sina dogodio se putem društvenih mreža.

- Stigla mi je jednom poruka od Miloša, ali nije bilo to prezime. Video me je negde na televiziji i moju knjigu koju sam napisala. Samo mi je poslao poruku "napravio sam klip od snimaka moje majke, imam jako lepu mamu". Ostala sam skamenjena i tada je krenulo naše dopisivanje - prepričava Zdenka.

SPONTANI SUSRET NA TELEVIZIJI

- Ja sam napisala knjigu "Osuđena". Kada je budete pročitali znaćete zbog čega je taj naziv. Onda sama se javila jednom voditelju koji je lektor i zamolila ga da mi lektoriše knjigu. Svi su me odbili za objavljivanje knjige jer sam anonimna, a on mi je rekao ako je dobro štivo, da će javiti Vesni Dedić da je pročita, pa ćemo videti za dalje. On je pročitao knjigu i pitao me je da li je moj sin Miloš. Rekla sam mu da jeste, a onda mi je on rekao kako ga poznaje. Ništa nije ni slutilo da će se desiti susret. Mene su zvali da dođem u emisiju, a ja sam tog dana trebala da se vidim s njim, ali nisam znala ni kada, ni gde. Otišla sam na televiziju. Sve vreme me je pratio jedan čovek i to mi je bilo čudno. Kada sam ušla u studio, voditeljka mi je rekla da je došao trenutak da vidim sina i tada je on ušao. Krili su ga sve vreme tu negde. Moram da kažem da ništa nije bilo planirano, sve se spontano desilo, nisam želela da bude tako, ali je izgleda bilo suđeno - kaže Zdenka.

Tada su i popili prvu kafu i prvi put razgovarali nakon 30 godina.

- Od momenta susreta vladala je neka prelepa energija među nama. Meni ništa ne zamera i to je i u programu rekao. Zna sve i to mi je bitno. Otišli smo na kafu i pričali neke neobavezne stvari. Želim samo da sve ide svojim tokom i da ne silimo ništa. On je odrastao čovek i zna šta želi. Jedna rečenica koju mi je tada rekao ostala mi je urezana i velika mi je rana sada. Kada je otišao u Zvečansku, tamo su došli ljudi ga da usvoje, a onda je on prišao ženi koja ga je usvojila i rekao joj: "Teto, molim te, uzmi me ti". Tako je on usvojen kod divnih ljudi koje ja nisam upoznala - priča Zdenka.

Njena i Miloševa sudbina je, kako kaže, slična.

- Inače, i ja sam kao mala usvojena. Moja majka je još tokom trudnoće odlučila da me da na usvajanje, a moj ujak i ujna nisu mogli da imaju decu, pa su tražili da mene da njima. Ona je pristala, a ja sam sve vreme mislila da je ona meni tetka. Kada sam saznala istinu ništa se nije promenilo. Nismo u nekom kontaktu i zapravo moja ujna je moja mama - priseća se Zdenka odrastanja.

Zdenka se, inače, u inostranstvu godinama mučila, ali je uspela.

- Imamo manji lokal naše domaće kuhinje u Nici. Ja živim tamo i sada su mi i deca na okupu. Vraćam se ovde u aprilu. Želim da spojim braću i da se upoznaju. Kako će dalje teći ova priča, ostavljam na sudbini koja mi je vratila dete. Znam samo da ništa ne želim da silim i da ovaj osećaj koji sada imam ne mogu da opišem. Vidimo se u aprilu na promociji knjige gde ću biti sa svojim sinovima - poručuje Zdenka Mijailović.

(Kurir.rs/Telegraf)