DANAS OBELEŽAVAMO OBRETENJE GLAVE SVETOG JOVANA KRSTITELJA: Prema starom verovanju u ponoć treba zamisliti tri želje!

Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju Prvo i drugo obretenje glave svetog Jovana Krstitelja - Krstovdan. Jovan je bio prvi sveti mučenik hrišćanstva. Uhapšen 27. godine Nove ere, a stradao 28. godine odsecanjem glave.

Prema predanju, veliki i slavni prorok Jovan Krstitelj bi posečen po želji i nagovoru zlobne Irodijade, žene Irodove. Kada Jovan bi posečen, naredi Irodijada da mu se glava ne sahranjuje zajedno sa telom, jer se bojaše da strašni prorok nekako ne vaskrsne. Stoga uze njegovu glavu i zakopa je na nekom skrivenom i beščesnom mestu, duboko u zemlju. NJena dvorkinja beše Jovana, žena Huze, dvorjanina Irodova.

Dobra i blagočestiva Jovana ne mogaše trpeti da glava Božjega čoveka ostane na mestu beščesnome, iskopa je tajno, odnese u Jerusalim i sahrani na Gori Jeleonskoj. Ne znajući o svemu tome, car Irod kada dozna o Isusu kako čini velika čudesa, uplaši se i reče: „To je Jovan koga sam ja posjekao, on ustade iz mrtvih“ (Mk 6, 16).

Posle izvesnog vremena neki znamenit vlastelin poverovavši u Hrista, ostavi položaj i sujetu svetsku i zamonaši se, i kao monah, s imenom Inokentije, nastani se na Gori Jeleonskoj baš na onom mestu gde je glava Krstiteljeva bila zakopana. Želeći da zida sebi ćeliju, on kopaše duboko i nađe zemljan sud i u njemu glavu, za koju mu se javi tajanstveno, da je Krstiteljeva. On je celiva i zakopa na tom istom mestu.

Drugo obretenje

Na ovaj dan se zato proslavlja prvo i drugo „Obretenije glave Svetog Jovana Krstitelja“ kao pomen na ove događaje. Po Božjem promislu ta čudotvorna glava docnije išla je od ruke do ruke, ponirala u mrak zaborava i opet objavljivana, dok najzad nije u vreme blagočestive carice Teodore, majke Mihailove i žene Teofilove, i u vreme patrijarha Ignjatija, preneta u Carigrad. Mnoga čudesna isceljenja dogodiše se od glave Pretečine.

Verovanja na dan obretenja glave Jovana Krstitelja

U Srbiji je rašireno verovanje da ovog dana sunce kreće nazad sa severa prema jugu, tri puta stane i zaigra. Veruje se da se nebo u ponoć tri puta otvara, pa mrtve duše lako ulaze u raj, a onaj ko sačeka budan ponoć i poželi tri želje, one će mu biti ispunjene.

Sutrašnji praznik pada usred Vaskršnjeg posta, pa se podrazumeva da svi pravoslavni hrišćani tog dana poste. Pravilo posta ovog dana propisuje post na ulju, to jest jede se hrana spremljena na ulju, dozvoljeno je piti vino, nije dozvoljeno jesti ribu. Tokom celog Vaskršnjeg posta, riba se jede samo na Blagovesti i na Cveti.

Sutra ne smete da radite nikakve teže poslove. Naročito je rasprostranjeno verovanje da se na ovaj praznik ne diraju noževi niti drugi oštri predmeti kako se ne bi povređivale rane nevino stradalog svetitelja.

Kurir.rs