PRE 24 GODINE POČELO NATO BOMBARDOVANJE SRJ: Razarali nas 78 dana! Avram Izrael: Jedna pogrešna reč u ratu ima stravične posledice
Jedna pogrešna reč u ratu može imati stravične posledice", kaže za Kurir Avram Izrael, nekadašnji načelnik beogradskog Centra za obaveštavanje
Bila je sreda, 24. mart 1999.
Oglasila se, nešto pre 20 sati, sirena, koju je naš narod posle nazvao "šizela".
Upozorila nas je: naše nebo više nije bilo naše.
NATO je udario na našu zemlju. Rat, koji se dugo naslućivao, zvanično je počeo tog dana.
Avioni NATO izveli su prvi napad na SR Jugoslaviju. Odluka o bombardovanju doneta je, prvi put u istoriji, bez odobrenja Saveta bezbednosti UN, a naredbu je tadašnjem komandantu snaga Alijanse u Evropi, američkom generalu Vesliju Klarku, izdao generalni sekretar NATO Havijer Solana. Počeli su da gađaju kasarne i jedinice protivvazdušne odbrane Vojske Jugoslavije. Narednih 11 sedmica gotovo da nije bilo grada u Srbiji koji im nije bio meta.
"Šizela", koja je najavljivala početak vazdušne opasnosti, i "smirela", koja je označavala njen kraj, postale su tako deo naše svakodnevice, celog proleća, pa i prvih dana leta...
Pažnja, pažnja
A na televizorima su ljudi menjali kanale samo da čuju šta će reći Avram Izrael, tadašnji načelnik beogradskog Centra za obaveštavanje.
- Pažnja, pažnja, vazdušna opasnost za Beograd. Beograđani, pođite odmah put svojih skloništa i zaklona. Otvorite prozore, spustite roletne, isključite električnu energiju, zatvorite plin i sa sobom ponesite pripremljene stvari. Ako ste u vozilu, parkirajte ga sa strane i pođite u najbliže sklonište. Vazdušna opasnost za Beograd, molimo da sledite instrukcije i uputstva koja ćemo davati iz gradskog Centra za obaveštavanje. Gotovo. To su bile reči koje smo tada svakog dana slušali, koje nikad nećemo zaboraviti.
Svaka reč se merila
Čovek koji je bio simbol Beograda danas je u penziji.
- Bili smo, u to mučno doba, sastavni deo svih porodica. Dizali smo ljudima moral. Narod je znao da neko o njima brine, da nisu prepušteni sami sebi. Iako je bilo teško svaki put izgovoriti to upozorenje, bila je čast obavljati taj zadatak. Štitili smo ljudske živote. Dešavalo se da ne spavamo danima, dežuralo se uglavnom noću. Uvek smo morali da budemo spremni da objavimo opasnost. A o svakoj reči moralo je da se vodi računa. Jedna pogrešna reč u ratu može imati stravične posledice - kaže za Kurir Avram Izrael. Ističe, svaki dan bi poželeo da taj rat stane, da sve to više ne izgovara.
- Ko je bio objektivan, znao je da se to neće na prečac završiti. Isprva je vladala neverica, kad je sve to tek krenulo. A posle su ljudi pokazivali ponos i prkos. Borili su se, svako na svoj način. A oni su nam tvrdoglavo zemlju razarali 78 dana. Iznad naše male zemlje 500 aviona, zasipali su nas, stravično je šta su nam radili. Naravno da smo svi čekali da to stane...
Sukobi svakodnevica
Potpukovnik Dragutin Dimčevski, zamenik komandanta 53. graničnog bataljona i komandujući u rejonu karaule Košare 1998/99, kaže da je neverovatno da se na kraju 20. veka neko drznuo da to uradi jednoj maloj zemlji.
- Mnogo jači neprijatelj, i brojčano i po borbenoj opremljenosti, udario je na nas. Ali realno, taj 24. mart bio je samo zvanični početak agresije na našu zemlje, agresija je već uveliko trajala - kaže Dimčevski. Vest ga je tog dana zatekla u povratku s terena, posle obilaska graničnih četa. - Nije nas to dole iznenadilo. Već smo bili, nažalost, moralno pripremljeni za to, za nas je 1998. bila ratna godina. Sukobi sa OVK bili su svakodnevni. Naše je bilo da, i bez objave rata i sa njom, damo otpor. Čuvali smo našu granicu, zaustavljali napade s teritorije Republike Albanije. Zvaničnu najavu rata dočekali smo moralno dobro pripremljeni, vojnički dobro obučeni. Naše je bilo da čuvamo otadžbinu, neki su za to i život dali.
Ipak su udarili
Da će razum ipak postojati, da ipak neće udariti oni koji su toliko jači, na nas slabije, nadao se tada i Ljubinko Đurković, komandant odbrane Košara.
- Faktički, mi smo već bili u ratnim dejstvima, još od maja 1998. Očekivala se neka intervencija, ili pak agresija NATO. Ipak, mislili smo da neće te sile udariti na nas. Da nemaju povoda, ni razloga, ni pravne mogućnosti da izvrše agresiju na jednu suverenu zemlju. A udarile su. Bili smo faktički spremni za odbranu, svima je jasno da je rat i trajao. Bili smo pregoreli na strah, spremni da se na neki drugi način, pregrupisanjem borimo i sačuvamo našu zemlju.
Bombardovanje je okončano 10. juna 1999, dan nakon što je potpisan Kumanovski sporazum, koji je predviđao povlačenje jugoslovenskih snaga s Kosova, razmeštanje NATO i uspostavljanje Unmika, civilne misije UN.
Suzana Trajković
Zahvaljujući ovom poklonu, nikad nećete izgubiti ključeve! Zato danas ne propustite da kupite primerak dnevnih novina Kurir
Dnevne novine Kurir i ovog petka poklanjaju svim čitaocima dva poklona. Dobićete privezak za ključeve plus dodatak TV Ekran.
Ako ste ikada imali problem sa pronalaženjem ključeva, naš privezak je pravo rešenje za vas.
Na vrlo jednostavan način možete da montirate ključeve na privezak.
Ovo može biti odličan poklon za useljenje porodice u novi dom, jer sigurno bar jednom članu porodice uvek nedostaje privezak za ključeve.
U dodatku TV Ekran pročitajte:
Tamara Krcunović: ŽIVOT JE PRIPREMA ZA STAROST
Sve što je naučila odrastajući na dva kontinenta i u četiri države, ova glumica, koju trenutno gledamo u “Južnom vetru”, utkala je u glumu, kroz koju koračaprihvatajući nove izazove raširenih ruku
Bojana Maljević: Moj lik u seriji “Dug moru” nosi gips jer sam slomila nogu uoči snimanja
Ivan Gajić: “Divan šou” uneo je osveženje na Kurir televiziju
Bonus video
"DAĆU SVE OD SEBE DA SE SAČUVA MIR I STABILNOST" Vučić: "Biću opet ponosan zato što sam bio na strani časti, na strani slobode, na strani istine" (VIDEO)