BOŽO I NJEGOVI SINOVI SU TE 1999. BILI NA POLOŽAJIMA: Pričao sam sa sinom I ČUO EKSPLOZIJU! Pukla je veza. SUDBINA JE OVO HTELA
Na današnji dan, 24. marta 1999. godine počelo je NATO bombardovanje. U to doba, neki vojnici već su bili na položajima. Granična linija čuvala se uveliko od 1998. godine. Jedan od onih koji se tog dana, pre 24 godine živo sećaju je i Božo Kecović, pripadnik 125. motorizovane brigade.
Tokom rata su on i njegova deca bili na braniku otadžbine, i svi su se, srećom, vratili kući živi, o čemu je on pisao na društvenim mrežama.
Njegovo sećanje prenosimo vam u celosti:
- 24.03.1999. godine, vreme 19 časova i 50 minuta. Razgovaram sa sinom Milovanom koji je na službi u Podgorici, tačnije aerodrom Golubovci. Pričamo o svemu, kao i predhodnih dana, a obojica van kuće. Zadnjih 15-tak dana pokušavao sam što više psihički da ga pripremim za ludost koja nas očekuje, svestan da su kod kuće ostali stari roditelji, supruga i kći, a nas trojica na KiM-u i sin u Golubovcima (koji se posle par dana sa eskadrilom priključio nama na KiM). I tako dok mi pričamo odjednom nas dežurni operativac javlja " Poleteli su". Stegnutog grla pitam ga "Kako ste Vlade i ti"? "Dobro smo" odgovara mi on. Pitam ga "Ima li šta novo kod vas, sada na aerodromu". "Nema ništa, u pripravnosti smo, čekaj da pogledam kroz prozor, gase se svetla na aerodromu". I onda u slušalici čujem negde u daljini potmulu eksploziju i tu,tu,tu,tu,tu. Veza prekinuta. Pogledam na veliki zidni sat 20 časova i 5 minuta. Posle par minuta stiže obaveštenje da je gađan aerodrom Golubovci, i da ljudskih žrtava nije bilo. Sa sinom sam se video po završetku zločinačke NATO agresije. Neka sudbina je odredila da se sva četvorica vratimo živi kući - napisao je Božo Kecović.
On je podelio svoj status, i kratko napisao:
- Trebalo je sve to preživeti. 24. mart - da se ne zaboravi.
Kurir.rs / S. T.
Bonus video
PONOSAN SAM NA SRBIJU KOJU NIKO NE MOŽE DA ZAUSTAVI: Vučić se oglasio iz Zemun Polja - Dve firme htele da odustanu od radova zbog hajke, ali sam ih vratio!