Iako je uvođenje državne mature prvobitno naišlo na otpor fakulteta, po svemu sudeći većina će je prihvatiti, dok će na sedam fakultetu na Beogradskog univerziteta, od ukupno 31, biti organizovana i dodatna proveru znanja i sklonosti, to jest prijemni ispit, saznaje Kurir.

Tako će naredne 2024. godine svršeni gimnazijalci u matičnim školama polagati državnu maturu, to jest test iz srpskog/maternjeg jezika, test iz matematike, kao i test iz izbornog predmeta. Za umetničke škole predviđeno je da se polaže, osim testa iz srpskog jezika, i test iz stručnog predmeta i završni umetnički rad. Učenici srednjih tehničkih škola, pored testa iz srpskog jezika i matematike, polagaće i stručni ispit. Nakon toga konkurisaće na željeni fakultet, a uz svedočanstvo prilagaće i uverenje o položenoj državnoj maturi i ostvarenim rezultatima.

Prof. dr Dejan Filipović, prorektor za nastavu Univerziteta u Beogradu, kaže za Kurir da je rektoratu zasad 13 fakulteta poslalo uslove upisa.

Slična situacija u Nišu, Novom Sadu i Kragujevcu

Određeni fakulteti će zahtevati dodatnu proveru

Kad je reč o fakultetima koji pripadaju univerzitetima u Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu, slična je situacija. Neki fakulteti će tražiti dodatnu proveru znanja, dok će neki uvažiti samo državnu maturu i neće zahtevati dodatne provere znanja.

- Na određenim fakultetima tražiće se dodatna provera znanja koje nije predviđeno državnom maturom, dok neki fakulteti neće tražiti to - rekao je za Kurir prof. dr Dragan Antić, rektor Univerziteta u Niša.

- Izjasnili su se: Građevinski, Šumarski, Pravni, Poljoprivredni, Farmaceutski, Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja, Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju, Tehnički fakultet u Boru, Fakultet organizacionih nauka, Filološki, Biološki, Geografski i Rudarsko-geološki fakultet. Zasad su se DIF, FON i Farmaceutski fakultet izjasnili da će pored državne mature organizovati i test sklonosti - naveo je Filipović.

shutterstock-740254126.jpg
Shutterstock 

Saobraćajni fakultet

Dodatna provera sklonosti i sposobnosti

Dr Nebojša Bojović, dekan Saobraćajnog fakulteta, naveo je za Kurir da je predlog komisije za osnovne studije fakulteta dodatna provera sklonosti i sposobnosti.

- To je predlog komisije, čekamo odluku veća, verovatno ćemo na sednici prihvatiti predlog komisije da imamo taj test provere sklonosti i sposobnosti uz državnu maturu. U ovom trenutku ne znamo kako ćemo vršiti selekciju bodova - rekao je Bojović.

Objašnjava da se najveći broj fakulteta u skladu s preporukom Ministarstva prosvete opredelio da uspeh iz srednje škole nosi maksimalno 40 poena, dok od fakulteta do fakulteta zavisi kako će računati testove iz predmeta koji se budu polagali na maturi:

- Svaki fakultet će u skladu sa svojom specijalnošću odrediti koliko će vrednovati srpski, matematiku, a koliko treći predmet. DIF, recimo, vrednuje sa 50 poenta test sklonosti i sposobnosti, 30 poena uspeh u školi, 8 poena srpski i 4 poena treći test. FON će sa 30 bodova vrednovati test za proveru sklonosti, 40 uspeh iz škole, 10 bodova srpski, 15 matematiku i 15 bodova treći predmet. Farmaceutski će sa 20 poena vrednovati ispit provere sklonosti, 40 poena uspeh, 10 srpski, 10 matematiku i 20 poena treći predmet.

Mašinski fakultet

Bez dodatnog prijemnog ispita

Dr Vladimir Popović, dekan Mašinskog fakulteta, kaže da je predlog dekanskog kolegijuma da Mašinski fakultet nema dodatni prijemni ispit:

- Nismo još uvek to usvojili, ali mislim da ćemo ići u tom pravcu da ne bude dodatna provera i da se vrednuje uspeh u srednjoj školi, matematika će, recimo, nositi naviše bodova - 40, i po deset bodova ćemo vrednovati srpski i treći predmet, dakle u skladu s preporukama ministarstva. Mislim da ovo nema veze sa autonomijom univerziteta, pa imamo državnu maturu u mnogim drugim zemljama. Mislim da nećemo nešto izgubiti kao fakultet ako sprovedemo ovaj vid upisa.

Kako saznajemo, dodatne provere mogli bi da traže Elektrotehnički, Medicinski, Arhitektonski i Saobraćajni fakultet. Prof. dr Lazar Davidović, dekan Medicinskog fakulteta, naveo ja za Kurir da se oni zalažu da neka forma prijemnog ispita ostane.

12.jpg
Privatna Arhiva 

Defektološki fakultet

Upis na osnovu uspeha s državne mature

Dr Luka Mijatovićfoto: KURIR/Privatna Arhiva

Dr Luka Mijatović, prodekan za nastavu Defektološkog fakulteta (FASPER), kaže da oni naredne godine neće imati prijemni ispit:

- Za sva naša tri studijska programa rangiranje će se vršiti na osnovu uspeha iz srednje škole, koji će nositi 40 odsto od ukupnog broja poena, zatim uspeh na maturskom ispitu, odnosno iz srpskog jezika nosi 20 odsto, uspeh na ispitu iz matematike takođe 20 odsto, i uspeh na maturskom ispitu iz trećeg predmeta takođe 20 odsto. Mi smo odlučili da svi opšteobrazovni predmeti s liste dolaze u obzir, to su istorija, biologija, geografija, fizika, hemija i strani jezik. Četvorogodišnji obrazovni profili u okviru područja zdravstvo i socijalna zaštita imaju direktnu prohodnost, njima će se sa 20 odsto vrednovati uspeh iz teorijskog dela stručnog maturskog ispita. Naš stav je bio da olakšamo budućim kandidatima upis.

lojanica.jpg
Printscreen 

Vladimir Lojanica, dekan Arhitektonskog fakulteta, kaže da će njihov fakultet organizovati i test sklonosti:

- Imaćemo klasični prijemni kao i svake godine, samo je pitanje na koji način ćemo postaviti proporciju poena. Sada imamo i bodove s državne mature i o tome treba da se dogovorimo na nastavno-umetničko-naučnom veću i dekanskom kolegijumu.

Udruženje srednjoškolaca "I mi se pitamo"

Zahtevamo sastanak s fakultetima i ministarstvom

Luka Babić iz udruženje srednjoškolaca "I mi se pitamo" naveo je za Kurir da ništa nije definisano ni olakšano, te da njima ne odgovara to da umesto jednog neki učenici polažu po pet, šest predmeta.

- Sama struktura testa je jako loša, nema dovoljno pitanja visokog nivoa. Problem je obesmišljavanje državne mature jer je njena suština da se svede na jedan ispit, a ovako smo ga opet razvodnjili, jer bi polagali i državnu maturu i prijemni ispit. To znači da će neki raditi ukupno četiri ili više ispita, a po sadašnjem sistemu je samo jedan. Primedba je i sjedinjavanje svih srednjoškolaca u isti test. Svi idu u različite škole, smerove.. Svi su radili po različitom programu rada da bi sada svi radili isti test. Problem je i to što ćemo imati masovno prepisivanje - ističe Babić i dodaje da njihovo udruženje zahteva sastanak sa fakultetima i ministarstvom.

Privatni fakulteti

Na Singidunumu dodatna provera samo za jedan fakultet

Prof. dr Goranka Knežević, rektorka Univerziteta Singidunum, navela je da njihov univerzitet apsolutno podržava državnu maturu.

- Priznajemo sve rezultate državne mature i nemamo dodatne prijemne ispite. Jedino ćemo imao dodatnu proveru sklonosti i sposobnosti na Fakultetu za fizičku kulturu i menadžment u sportu. Ostale priznajemo u skladu sa studijskim programima - kaže Kneževićeva.

Kurir.rs/ Mina Branković

Bonus video:

02:52
POLAGANJE MALE MATURE U BEOGRADU Izvor: Kurir televizija