Anesteziolog u Srbiji može mesečno da zaradi maksimalno 1.500 evra ako se ubija od posla i noćnih dežurstava. U Hrvatskoj i Sloveniji plate idu do 5.000 evra, dok u Norveškoj, Švedskoj i Švajcarskoj može da ima i 50.000 evra mesečno, a ispod 10.000 nikako! U SAD za godinu dana može da postane i milioner - ako rade i imaju akademsko zvanje, godišnje zarade i milion dolara! Za mlade lekare je posebno bitan materijalni status, koji bi trebalo da bude znatno bolji u Srbiji, ali ne samo to, kaže u intervjuu za Kurir prof. dr Radmilo Janković, novi predsednik Udruženja anesteziologa i intenzivista Srbije (UAIS), ali i zamenik direktora UKC Niš i direktor Klinike za anesteziju i intenzivnu terapiju UKC Niš i sekretar Evropskog udruženja anesteziologa.

Srbiji nedostaje čak 200 anesteziologa. Deluje nedostižno uz ovakve plate?

- Procena je da nas je oko 1.000, većina je u državnoj praksi, ali poslednjih godina više od 100 ih je otišlo za stalno u privatne bolnice u Beogradu i Novom Sadu, pa i u Nišu. Tačan broj je teško utvrditi jer je veliki broj otišao i u inostranstvo, uglavnom u Zapadnu Evropu. Državnim bolnicama nedostaje bar 200 anesteziologa da bi se rešile ogromne liste čekanja, prvenstveno iz ortopedske hirurgije. Međutim, u malim bolnicama, koje rade hirurgiju i imaju porodilišta, imamo svega nekoliko, a ponegde jednog ili dva anesteziologa, što čitav taj proces čini jako rizičnim. A plate nisu jedini problem.

0601-radmilo-ana-paunkovic.jpg
Ana Paunković 

NEKA OD NAJVEĆIH SVETSKIH IMENA STIŽU U NIŠ

Konačno, nakon pauze zbog pandemije, opet organizujete Prolećni simpozijum iz anestezije i intenzivne terapije u Nišu od 21. do 23. aprila.

- Ovi stručni skupovi su odlična prilika za nastavak kontinuirane edukacije, koja je osnova za bezbednost naših pacijenata. Ove godine je jubilarni, 10. simpozijum, koji je postao jedan od 10 najprominentnijih anesteziloških i intenzivističkih sastanaka u Evropi. Krenuo je 2009. kao lokalni tematski sastanak i izrastao u jedan od najozbiljnijih skupova. Pozivamo sve anesteziologe, ali i lekare srodnih specijalnosti, jer će biti zaista različitih tema iz domena interne, urgentne medicine, infektologije, pedijatrije. Očekujemo gotovo 1.000 učesnika sa gotovo 100 predavača u više od 20 tematskih sesija. Ovo će biti izuzetna prilika da lekari iz Srbije čuju neka od najvećih imena anestezije i intenzivne terapije, a da ne moraju da odlaze na skupe internacionalne kongrese i daleke destinacije. To govori da su i UAIS i Klinika za anesteziju i intenzivnu terapiju UKC Niš, na čijem sam čelu, prepoznati kao centar izuzetnosti.

Šta je to što može motivisati mlade lekare da se odluče za anesteziologuju?

- Da budu uvaženi i da zdravstveni sistem poklanja pažnju stalnoj edukaciji, jer je naš posao umnogome zavisan od medicinske tehnologije, koja se menja gotovo svakodnevno. To je ključ da zadržimo postojeće i imamo nove anesteziologe. I zato smo ponosni na naš prolećni simpozijum iz anestezije i intenzivne terapije, koji će ove godine biti jubilarni, 10. put u Nišu.

0601-radmilo-ana-paunkovic.jpg
Ana Paunković 

Može li pomoći to što je anesteziologija na listi deficitarnih specijalizacija Ministarstva zdravlja?

- Deficit anesteziologa je svugde u svetu, pre svega zbog zahtevnosti specijalizacije i tzv. burnaut sindroma, sagorevanja na poslu, velikog pritiska u operacionim salama i dodatnog u jedinicama intenzivne nege (JIN), gde leče najteže obolele, neretko i one od kojih su svi ostali digli ruke. Svuda u svetu smrtnost u JIN veća od 20%, što dovodi do emotivnog i psihološkog zasićenja. A neke druge specijalizacije realno daju mnogo veću zaradu.

Mnogi jure da budu plastični hirurzi i dermatolozi.

- Da, lako mogu da otvore privatnu praksu, dobro zarade i bave se poslom gde se ne sreću s tolikom potencijalnom opasnošću od smrti pacijenta. A anesteziolozi su prvi na listi 11 deficitarnih specijalizacija upravo zato što su zahtevi sistema u postkovid vremenu zaista veliki i velike su liste čekanje, prvenstveno iz ortopedske elektivne hirurgije. Nažalost, nisam siguran da će i ta deficitarnost dovesti do povećanja interesovanja za anesteziologiju.

DA SPECIJLIZACIJA BUDE PET GODINA KAO U EVROPI

Zar se naše školovanje za anesteziologa ne svodi za pripremu za odlazak u inostranstvo?

- Odlaze nam u inostranstvo, ali i tu ponegde ima prepreka - naša specijalizacija je četvorogodišnja, dok je u mnogim zemljama pet godina i praktično ne postoji komplementarnost programa edukacije. Mladi lekari zato uglavnom odlaze nakon svršenih studija medicine i mnogo lakše tamo dobijaju specijalizaciju iz anesteziologije.

Zaostajemo li u obrazovanju za Zapadom?

- Gotovo u čitavom svetu je ta specijalizacija pet godina i ne vidim razlog da to ne bude i u Srbiji. Na kraju krajeva, jednog dana i ova zemlja će biti deo EU, a možda će i anesteziolozi iz drugih zemalja doći kod nas.

Nije li ta oznaka "deficitarna" neki vid prinudne regrutacije doktora? I strahujete li da nećete dobiti najkvalitetnije i najbolje motivisane kadrove?

- To da specijalizanti u državnim bolnicama neće više moći da biraju specijalizacije, već da će ih dobijati u odnosu na same potrebe bolnice i deficitarnost koju je iskazalo Ministarstvo zdravlja svakako može značiti da će mlade kolege i iz same iznude uzimati ovu specijalizaciju, iako realno nemaju sklonosti ka tome. Anesteziologija, naročito intenzivna terapija, jako je zahtevna, traži poznavanje kliničke, ali i bazične medicine, koja podrazumeva patofiziologiju, farmakologiju, osnovne domene hirurgije. A morate imati i sklonost ka manuelnim veštinama, naravno, ne koliko hirurzi. Ne mislim da će to umnogome smanjiti kvalitet kadra, ali se mora raditi na motivaciji mladih, da shvate da je anesteziologija kraljica medicine. Uvažavanje anesteziologa u društvu svuda je mnogo veće nego u Srbiji, a i plate, kao što već rekoh.

KOVID NAM ODMAŽE, TEK SAD NEĆE U ANESTEZIOLOGE

U kovidu ste, konačno, postali vidljivi?

- Koliko god da nam se čini da je kovid afirmisao anesteziologe jer smo najzad postali vidljivi i dobili oreol heroja nacije, to nam nije pomoglo. Naprotiv. U glavama mladih lekara je pitanje: "Da li ću morati da radim ovako težak posao?" Nakon kovida veliki broj anesteziologa je otišao u privatne bolnice, a iz moje klinike je veliki broj doktora, koji su imali jedan od uslova za penziju, ali ne i 65 godina, ipak otišlo u penziju. Imamo oko 80 anesteziologa, a najmlađa smo klinika u UKC Niš po proseku godina - jedva malo više od 40.

S GODINAMA JE SMANJENA PAŽNJA

Anesteziolog ne može doveka to da bude, s godinama mora da se preorijentiše na srodnu granu kako ne bi grešio u sali?

- To ste dobro primetili, s godinama dolazi do smanjenog kapaciteta pažnje anesteziologa i nekih fizičkih aktivnosti neophodnih da bi pacijent bezbedno prošao kroz perioperativni tok. Tokom same anestezije mora da bude dovoljno spretan da pronađe periferni ili centralni venski puls, da plasira dijalizni, nekada i urinarni kateter, da uradi blokadu perifernih živaca spinalnom ili epiduralnom anestezijom. Pažnja mora da bude na visokom nivou kako bi iz minuta u minut pratio životne funkcije, koje se kod velikih zahvata mogu i kolebati. Kapacitet u obavljanju posla nije isti kada ima 60 i više godina i na početku karijere. Nažalost, lekari u Srbiji do poslednjeg dana pred odlazak u penziju dežuraju jer su u nekim mestima i jedini anesteziolozi. Čak i u velikim bolnicama zbog nedostatka kadra često nismo u mogućnosti da poštedimo najstarije kolege.

Pacijenti u Srbiji su ugroženi?

- Pacijenti nisu ugroženi, ali anesteziolozi jesu preopterećeni. Veliki broj viška radnih sati, konstantni pritisak - u operacionim salama, reanimacijama, naročito JIN. Više niko nije toliko zainteresovan za lečenje najtežih pacijenta.

foto: Zoran Jevtić

ŠKOLUJEMO I INTENZIVISTE

Koja je razlika između anesteziologa i intenziviste i gde u Srbiji imate nove specijalizacije?

- U samo tri evropske zemlje postoje zasebne specijalizacije iz intenzivne medicine - Španija, Portugal i Francuska, a u ostalima je to supspecijalizacija, koju mogu uzeti i drugi specijalisti. Traju dve ili tri godine. Od prošlog septembra postoji supspecijalistička edukacija iz intenzivne medicine na medicinskim fakultetima u Beogradu i Novom Sadu, nastava traje dva semestra. Uglavnom su se prijavili anesteziolozi, ali ih ima iz interne medicine i manje neurologa i infektologa. U Evropi više od 80% svih postelja u JIN vode anesteziolozi, a 100% u nekim državama centralne i istočne Evrope. U Srbiji gotovo 100% kreveta u hirurškim JIN drže anesteziolozi, a i značajno su angažovani ili kao konsultanti ili odgovorni lekari za teška neurološka stanja koja zahtevaju arteficijalnu ventilaciju.

Kurir.rs/J. S. Spasić

NE PROPUSTITEžena čudo spala je …JELENA PREŽIVELA TRI RESPIRATORA, SEPSU, VAĐENJE BUBREGA... U komi sam videla život svojih umrlih! U bolnici završila onlajn kurs
14325.jpg
NISU IM nikakve dav…BORBA SA SMRĆU IH JE ZAUVEK VEZALA: Ovi ljudi su preživeli respirator i sad nazdravljaju s doktorom koji ih je spasao! (FOTO)
1801-zorana-jevtic----zoz-2931.jpg
nišlija u neviđenoj…ŠAHISTA DRAGAN ŽIVIĆ OPISAO KLINIČKU SMRT! Bilo je 6 stolica, na jednoj užarena lopta, KOSAČ JE LEBDEO I POZVAO ME na prazno mesto
untitled11.jpg
PAKSLOVID U BORBI P…DR JANKOVIĆ ZA KURIR O NOVOM LEKU: Najbolji dosad, ali ne sme sa mnogim drugim lekovima EVO ZAŠTO MORATE U BOLNICU PO NJEGA
kombo-radmilo-jankovic--foto-ana-paunkovic-shutterstock.jpg