Svom narodu ću poručiti da mi je žao zbog patnji kroz koje je prošao u ratna vremena, ali trenutak je da se depresija prevaziđe

BEOGRAD - Poruka nade!
Imam velike snove i planove, znam da mogu da postignem mnogo, uživam i fokusiram se na ono što mogu da uradim, a ne na ono što nisam u stanju, i ne lomim puno glavu! Nisam supermen, imam uspone, ali i padove, koje se trudim da neprestanom borbom prevaziđem, kaže u intervjuu za Kurir Nik Vujičić (29), Australijanac srpskog porekla koji je rođen s tetraamelija sindromom, zbog kojeg je osuđen na život bez ruku i nogu! Ipak, to iskustvo dalo mu je snagu da motiviše sve širom sveta koji su iz nekog razloga poklekli na svom putu.

♦ Neko bi pomislio da treba da vas sažaljeva zbog toga što nemate udove, misleći da imate nepotpun, nekvalitetan i depresivan život, ali vi umete da pišete, plivate, takođe i surfujete.
- Kada sam sa 13 godina iščašio deo stopala, ostao sam u krevetu tri nedelje i prvi put se osetio bespomoćnim. Shvatio sam da mogu da budem ljut zbog onog što nemam, ili da budem zahvalan na onome što imam! Čitao sam Bibliju i video da Bog ima plan za slepog čoveka, pa sam pretpostavio da ima i za mene. Roditelji i moja supruga Kanae me podržavaju, vole i svakodnevno pomažu da na svom turbulentnom putu pokažem ljudima da niko nema lagodan život, ali da je sve moguće ako se poštuju prave vrednosti.

♦ Upoznali ste Novaka Đokovića. Šta mislite o njemu i da li nešto znate o Srbiji?
- Volim fudbal i tenis, a Đokovića sam upoznao preko zajedničkih prijatelja, koji su mu pričali o meni. Bila mi je čast da ga upoznam, jer je on genijalac koji voli svoj narod i ističe svoje poreklo. Žao mi je što je izgubio u finalu US Opena, ali moj moto je „nikada ne odustaj“. Roditelji su mi pričali o domovini, a sada ću vežbati i maternji jezik. Narodu u Srbiji poručiću da mi je žao zbog patnji kroz koje su prošli u ratna vremena, ali da je trenutak da se depresija prevaziđe i da se krene put ozdravljenja.

♦ Od 43 zemlje i više od 4,5 miliona ljudi koji su vas slušali na skupovima širom sveta, da li pamtite neki poseban trenutak?
- Upoznao sam devojčicu staru samo tri nedelje, a kojoj prsti kreću iz ramena. U mnogim zemljama vlada mišljenje da je to sramota i da je prokletstvo imati takvo dete. Zbog toga mi je zadovoljstvo kada tinejdžerki u publici kažem da je lepa i voljena zbog toga kakva jeste, kada vidim da se nečiji život menja tu, preda mnom. Tada znam da je slanje poruke nade najbolja stvar koju mogu da uradim u životu.

1007.jpg
Foto: Reuters

Biću najbolji tata

♦ Oženjeni ste prelepom devojkom, a odnedavno čekate i bebu. Da li ste spremni za novu ulogu oca?
- Upoznali smo se na jednom intimnom skupu, pogledi su nam se susreli i desio se vatromet! Pomislio sam da je lepa, a ona da sam ja zgodan. Usledila je prosidba na brodu, prsten sam stavio u kolač s kremom, Kanae me je njime hranila ni ne sluteći da će mi se verenički prsten naći u ustima. Zatim sam joj poljubio ruku i stavio joj prsten i jedino što je mogla kroz suze da izusti bilo je „da“! Sada čekamo bebu, dečaka Kijošija! Ima deset prstiju na rukama i nogama, strahovi ne postoje, već samo nada da ću biti najbolji tata koji mogu da budem!

Govor u Sava centru

Nik Vujičić, čovek koji bez ruku i nogu pomera svet, održaće motivacioni govor na humanitarnoj manifestaciji 21. septembra u Sava centru.