Veliki verski praznik Vaskrs donosi nam pretežno mir, slogu i blagostanje, ali u prošlosti, nažalost, dogodilo se mnogo zločina koji su se desili baš na ovaj praznik.

Na ovu temu govorili su u jutarnjem programu Kurri televizije Mile Bosnić, predsednik Udruženja Krajišnika Srbije i Nebojša Damnjanović, istoričar.

sequence-01.01-17-31-04.still007.jpg
Kurir Televizija 

Na pitanje voditeljke da li se istorijskim napadima na Srbiju baš na dan Uskrsa htela poslati određena poruka Bosnić je odgovorio:

- Šalje nam se poruka kao pravoslavnima: "Vidite da je to što ste pravoslavci greh i zato mi vama na vaše verske praznimke isporučujemo lepu poruku u vidu strašnih kazni." To se u istoriji nije dešavalo samo na uskrs nego i na Božić i na slave. Baš su birani ti datumi da nam kažu da smo mo žrtve izmeđuostalog i zato što smo pravoslavni.

Osvrnuo se na pitanje morala koji se često potencira od strane katoličke crkve.

- Moralno pitanje je vrlo interesantno, a treba ga pre svega uputiti katoličkoj crkvi, jer iza tih "poruka" uvek ide pokatoličavanje. Neverovatno je da nama moralne poruke stižu od katoličke crkve i od Evrope iz koje je sve to i dolazilo. Zbog toga je malo nejasno šta se podrazumeva pod tzv. evropskim vrednostima - kaže Bosnić.

Damnjanović tvrdi da se ne može sa sigurnošću tvrditit da je Josip Broz Tito naručio savezničko bombardovanje Beograda na Uskrs 1944 godine, ali da je izvesno da su i on i Dragoljub Draža Mihajlović tražili da se Srbija bombarduje.

sequence-01.01-36-04-13.still009.jpg
Kurir Televizija 

- Ozbiljni istoriografi optužuju Tita da je baš on tražio to bombardovanje u aprilu 1944., ali mislim da nema jasnih dokaza da to. Jedno je sigurno, Tito je kasnije tražio bombardovanja u Srbiji koja su desila u septembru. To je bila ta takozvana "Nedelja pacova" što je bio britanski kodni naziv za seriju bombardovanja Srbije kada razrušen Leskovac.

tito.jpg
Profimedia 

- Zaboravlja se da i organizacija Draže Mihajlovića sve vreme traži bombardovanje i u Srbiji i u Jugoslaviji, kao i bombardovanje Beograda. Mihajlović je čak dostavljao popis mesta koja treba bombardovati - rekao je Damnjanović i dodao:

- Nemačke vojne komande tada smatraju da Srbija postaje nešto središnje na Balkanu. To je vreme kada se primiče Crvena armija Rumuniji, i kada su angloamerikanci u Južnoj Italiji. Jedno je sigurno: mnogi zahtevi da se Srbija bombarduje su upućivani i od partizana i od četnika.

0453-printscreen.jpg
Printscreen, Youtube 

Logično je da su oni postojali. Dve trećine bombi koje su padala na Jugoslaviju pogodile su komunikacije, posebno železnicu. Tu je poginuo jedan broj nemačkih vojnika.

03:31
I TITO I DRAŽA SU TRAŽILI DA SE SRBIJA BOMBARDUJE! Istoričar: Beograd nije slučajno rušen na Uskrs! Broz dogovorio NEDELJU PACOVA? Izvor: kurir televizija

Istakao je da je savezničko bombardovanje Beograda nanelo veću materijalnu štetu od nacističkog koje se dogodilo 6. aprila 1941.

- Činjenica je da je to savezničko bombardovanje bilo na Uskrs . Moj pokojni profesor Branko Petranović koji je i sam bi učesnik u ratu govorio je da je to nešto najnesrećnije što se moglo desiti. Ljudi su bili po crkvama. Pogođeno je i porodilište. Materijalna šteta je veća od angloameričkog nego od nacističkog bombardovanja.

Kurir.rs

Kurir televizija je dostupna na kanalu broj osam za korisnike MTS Iris TV, m:SAT tv, Supernova, BeotelNet, Orion telekom, Yettel Hipernet TV, Pošta NET i Sat-trakt na teritoriji Srbije, u okviru platforme m:tel u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini i MTEL Global u dijaspori, kao i na aplikaciji Arena Cloud