SRBI U 2022. POPILI VIŠE OD 7.000 KUTIJA LEKOVA ZA SMIRENJE I ANTIDEPRESIVA: Brojke su strašne, a stručnjaci otkrili zašto je tako
U Srbiji je tokom prošle godine popijeno više od sedam miliona pakovanja antidepresiva i lekova za smirenje, odnosno anksiolitika, koji se izdaju na recept lekara, pokazuju podaci Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO)!
Od ukupnog broja izdatih lekova, čak 5,2 miliona kutija su anksiolitici, dok su 2,14 miliona pakovanja antidepresivi. Kad je reč o lekovima za smirenje, podaci RFZO pokazuju da je izdato 2,49 miliona pakovanja "bromazepama", oko 1,26 miliona "lorazepama" i "dijazepama" i oko 188.000 "alprazolama". Iako se potrošnja lekova za smirenje prethodne godine smanjila za 6,5 odsto u odnosu na 2021, kad je izdato čak 5,5 miliona pakovanja ovih lekova, podaci ukazuju na i dalje veliku potrošnju pomenute vrste medikamenata u našoj zemlji.
Privatni apotekar Dragutin Rajevac ističe za Kurir da se lekovi za smirenje i antidepresivi u našoj zemlji izdaju isključivo na recept.
- Kupovina je moguća na recept lekara, odnosno klinike ukoliko pacijent boravi na njoj, te mu se lek daje na osnovu nalaza. Povećana konzumacija ove vrste lekova je posledica evropske, ali i svetske situacije da smo svi napeti, nervozni i imamo potrebu da se zbog takvog stanja javimo lekaru. Lekari pomoću ovih preparata pokušavaju da pomognu pacijentu da smiri opšte stanje organizma koji je pod konstantnim stresom - objašnjava Rajevac i dodaje:
- Ono što je veoma opasno, a može biti i pogubno, jeste samolečenje, za čime poseže ogroman broj ljudi, a ne znaju kakve su posledice toga. U poslednje vreme počeli su da uzimaju lekove na svoju ruku, pa čak i one za lečenje bolesti poput depresije. Uzimanje takvih preparata po komšijinoj ili rođakovoj preporuci, jer je lek nekome pomogao, samoinicijativno i bez konsultacije s lekarom, može biti opasno. Ljudi ne žele da čekaju pregled, te često "pozajme" lek od nekog svog ko je taj preparat dobio na recept.
Rajevac dodaje da na taj način niko neće uzeti neke biljne preparate, već odmah najjače sedative, koji mogu izazvati i psihičku zavisnost, kao na primer antidepresivi.
Psiholog Zoran Crnjin kaže da naši građani hrle za onim što im je dostupno jer im se učini da su lekovi jeftinija opcija od drugih načina lečenja mentalnih problema.
- Građani imaju tu realnu potrebu za uslugama iz domena zaštite mentalnog zdravlja. Onaj ko smatra da mu je potrebna psihička odnosno psihijatrijska pomoć obraća se psihologu, a mi na osnovu procena i znanja iz psihopatologije ocenjujemo da li mu je potrebna i psihijatrijska pomoć.
Pacijenti koji uzimaju anksiolitike i antidepresive su pod uticajem opšteg stanja, inflacije, siromaštva, briga, a na sve to je posledice na mentalno zdravlje nacije ostavila i korona - zaključuje Crnjin.
Kurir.rs/ A. K.
Bonus video:
NIMALO SE NISMO UPLAŠILI SILEDŽIJA, NE DAMO IM SRBIJU! Vučić se obratio građanima: Srbiju im nećemo dati nizašta na svetu, jer Srbiju volimo više od svega