Stravična tragedija koja se desila u OŠ "Vladislav Ribnikar" na Vračaru potresla je čitavu naciju! Mnogi se pitaju kako sada da pristupe svom detetu, kako da pričaju o onome što se desilo!

Brojne ustanove otvorile su besplatne telefonske linije za psihološku podršku kako za decu, tako i za roditelje.

- Od roditelja do stručnjaka, nastavnika i medija, svi moramo da budemo podrška jedni drugima i da shvatimo da smo zajedno u ovome i da samo tako možemo iole da umanjimo efekte strašne tragedije. Institut za mentalno zdravlje otvara telefonske linije za sve kojima je potrebna psihološka podrška, a vrata institucije su otvorena i za razgovor uživo - navode iz Instituta za mentalno zdravlje i dodaju da problemi sa mentalnim zdravljem većine dece obično se rešavaju oko godinu dana nakon nasilja iz vatrenog oružja.

svece-2.jpg
Nenad Kostić 

Organizacija Siguran roditelj objavila je uputstvo za roditelje kako razgovarati sa decom o tragediji. Oni navode da decu prvo treba pitati šta znaju i kako se osećaju.

- Recite im da je normalno da budu uplašeni i zabrinuti. Podelite svoja osećanja sa njima. Recite im da su sada bezbedni i da će sada svi odrasli (roditelji, učitelji, nastavnici, policija) raditi na tome da ostanu bezbedni i dalje. Objasnite im da se ovakve stvari dešavaju veoma retko. Pratite znake traumatizacije kako spavaju, apetit, funkcionisanje sa školskim obavezama, socijalni deo, nivo uznemirenosti, pojačan strah od odvajanja od roditelja.

Saveti za profesore i nastavnike

- pričajte sa učenicima o onome što se dogodilo

- podstaknite ih da napišu kako se osećaju

- podstaknite ih da nastave s radnim obavezama i rutinom

- obratite pažnju ako neki učenik menja ponašanje

0809jelena-manojlovic-foto-kurir.jpg
Kurir 

Psihoterapeutkinja Jelena Manojlović ističe za Kurir da roditelji ne bi trebalo da odstupaju od rutine koju imaju deca.

- Decu ne treba prisiljavati na razgovor. Kada im se dete obrati, treba da ih saslušaju strpljivo, roditelji često greše pa drže deci monolog. Tinejdžeri u tom uzrastu ne trpe roditeljski autoritet, već pokušavaju da se identifikuju sa vršnjačkom grupom. Nažalost, kod nas je patologija postala normalna. Važno je da roditelji ne osuđuju svoje dete i da, ako primete negativno ponašanje kod deteta, ne nastupe odmah sa kritikom, nego da pokušaju da se spuste na dečji uzrast i da im njihovim jezikom obrazlože zašto je to pogrešno.

Ko je odgovoran

Sve kreće od kuće i porodice

Ko je odgovoran - škola, mediji, Ministarstvo prosvete...? Deca modele ponašanja uglavnom donose od kuće, tačnije od svojih roditelja, kaže struka.

- U ovom slučaju najveća krivica bazične porodice je neprepoznavanje promena kod deteta. Mi, roditelji, vaspitavamo decu, decu ne vaspitava rijaliti, ne vaspitava ih politika, kriminalci, sve kreće od kuće. Put do pakla je popločan najboljim namerama, ali roditelji nisu dovoljno emotivno pismeni. Ne želim da kažem da su roditelji kompletno krivi, ali nisu osluškivali njegove potrebe, zanemarili su emotivne potrebe - navodi Manojlovićeva i dodaje:

- Deca ne uče slušajući, već gledajući. Ako ja gledam nekog kriminalca u rijalitiju, moje dete će gledati mene kako to radim i smatraće da je to normalno. Moramo stalno razgovarati sa decom i svojim modelom ponašanja im pokazati šta je dobro, a šta ne.

Napominje da je veoma važno da roditelji pričaju sa decom i o vršnjačkom nasilju.

- Oni treba da prihvate i da reaguju, a ne da negiraju. Svačije dete može da bude dečak koji je izvršio ovaj zločin, zato moramo decu da slušamo i da ih pratimo u ovim ludim vremenima, da budemo malo i inspektori, da uzmemo telefon da vidimo šta gledaju na internetu. Ako primetimo neke promene, da reagujemo, ali bez vređanja, naš zadatak je da korigujemo ponašanje dece.

Saveti Instituta za mentalno zdravlje

Kako da se roditelji ponašaju s decom

- Pokušajte da zadržite rutinu s detetom

- Ograničite im izlaganje televiziji i vestima

- Budite iskreni sa decom i podelite s njima onoliko informacija koliko su u stanju da podnesu

- Kada razgovarate sa decom, prilagodite razgovor njihovom uzrastu i nivou razumevanja

- Slušajte njihove strahove i brige

- Važno je da deci potvrdite da su njihova osećanja važna

- Dajte im do znanja da će odrasli učiniti sve što je u njihovoj moći da zaštite njihovu bezbednost

- Uverite decu da je svet dobro mesto za život, ali da postoje ljudi koji rade loše stvari

- Nakon školske pucnjave, fokusirajte se na pozitivne akcije koje se preduzimaju kako bi se smanjio rizik od sličnih događaja u budućnosti

Telefoni za psihološku podršku

- NADEL Nacionalna dečja linija 116 111, savetodavni telefon za roditelje 0800 007 000

- Centar Srce 0800 300 303

- Centar za mentalno zdravlje 011/3612-467

- Pokret Nesalomivi 0800 001 002

- Klinika "Laza Lazarević", Nacionalna linija za pomoć adolescentima 0800 309309 (opcija 3)

- Psihološko jezgro centar - Grupe podrške za roditelje OŠ "Vladislav Ribnikar" 064/800-2005

- SOS telefon Ministarstva prosvete 0800 200 201 (od 8 do 15.30 časova)

- Institut za mentalno zdravlje 063/8681-757 i 063/8682-217

- Klinika za psihijatriju Kliničkog centra Srbije 011/2685-050, 011/3662-124 i 063/310-723

Kurir.rs/ Mina Branković

Bonus video:

01:09
"OVE STVARI NAS ČINE NEOSETLJIVIM NA NASILJE!" Điković nema dilemu: Statistika i analiza o uticaju video igara na agresiju Izvor: Kurir televizija