KAKO PRISTUPITI DECI POSLE TRAGEDIJA: Ne prisiljavajte ih na razgovor, slušajte ih i budite im podrška! VAŽNI SAVETI STRUČNJAKA!
Stravična tragedija koja se desila u OŠ "Vladislav Ribnikar" na Vračaru potresla je čitavu naciju! Mnogi se pitaju kako sada da pristupe svom detetu, kako da pričaju o onome što se desilo!
Brojne ustanove otvorile su besplatne telefonske linije za psihološku podršku kako za decu, tako i za roditelje.
- Od roditelja do stručnjaka, nastavnika i medija, svi moramo da budemo podrška jedni drugima i da shvatimo da smo zajedno u ovome i da samo tako možemo iole da umanjimo efekte strašne tragedije. Institut za mentalno zdravlje otvara telefonske linije za sve kojima je potrebna psihološka podrška, a vrata institucije su otvorena i za razgovor uživo - navode iz Instituta za mentalno zdravlje i dodaju da problemi sa mentalnim zdravljem većine dece obično se rešavaju oko godinu dana nakon nasilja iz vatrenog oružja.
Organizacija Siguran roditelj objavila je uputstvo za roditelje kako razgovarati sa decom o tragediji. Oni navode da decu prvo treba pitati šta znaju i kako se osećaju.
- Recite im da je normalno da budu uplašeni i zabrinuti. Podelite svoja osećanja sa njima. Recite im da su sada bezbedni i da će sada svi odrasli (roditelji, učitelji, nastavnici, policija) raditi na tome da ostanu bezbedni i dalje. Objasnite im da se ovakve stvari dešavaju veoma retko. Pratite znake traumatizacije kako spavaju, apetit, funkcionisanje sa školskim obavezama, socijalni deo, nivo uznemirenosti, pojačan strah od odvajanja od roditelja.
Psihoterapeutkinja Jelena Manojlović ističe za Kurir da roditelji ne bi trebalo da odstupaju od rutine koju imaju deca.
- Decu ne treba prisiljavati na razgovor. Kada im se dete obrati, treba da ih saslušaju strpljivo, roditelji često greše pa drže deci monolog. Tinejdžeri u tom uzrastu ne trpe roditeljski autoritet, već pokušavaju da se identifikuju sa vršnjačkom grupom. Nažalost, kod nas je patologija postala normalna. Važno je da roditelji ne osuđuju svoje dete i da, ako primete negativno ponašanje kod deteta, ne nastupe odmah sa kritikom, nego da pokušaju da se spuste na dečji uzrast i da im njihovim jezikom obrazlože zašto je to pogrešno.
Napominje da je veoma važno da roditelji pričaju sa decom i o vršnjačkom nasilju.
- Oni treba da prihvate i da reaguju, a ne da negiraju. Svačije dete može da bude dečak koji je izvršio ovaj zločin, zato moramo decu da slušamo i da ih pratimo u ovim ludim vremenima, da budemo malo i inspektori, da uzmemo telefon da vidimo šta gledaju na internetu. Ako primetimo neke promene, da reagujemo, ali bez vređanja, naš zadatak je da korigujemo ponašanje dece.
Kurir.rs/ Mina Branković
Bonus video:
PONOSAN SAM NA SRBIJU KOJU NIKO NE MOŽE DA ZAUSTAVI: Vučić se oglasio iz Zemun Polja - Dve firme htele da odustanu od radova zbog hajke, ali sam ih vratio!