ODLUKA KOMISIJE ZA ŽALBE SAVETA ZA ŠTAMPU: Kurir nije prekršio Kodeks novinara Srbije

Na osnovu članova 19. i 21. Statuta Saveta za štampu i članova 15. i 16. Poslovnika o radu Komisije za žalbe, Komisija za žalbe Saveta za štampu u sastavu: Jelka Jovanović, Olivera Milošević, Dragan Đorđević, Vlado Mareš, Tamara Skrozza, Vida Petrović Škero, Jelena Petković, Nadežda Budimović i Zlatko Čobović, na sednici održanoj 27.4.2023. godine, jednoglasno donosi

Odluka Komisije biće objavljena na sajtu Saveta za štampu (www.savetzastampu.rs) i dostupna javnosti.

OBRAZLOŽENJE

Dr Valentina Arsić Arsenijević podnela je žalbu zbog četiri teksta, objavljena u avgustu i novembru 2021. godine, kao i zbog teksta objavljenog 18. marta 2023. godine, na koji je žalbu podnelo i udruženje „Lekari i roditelji za nauku i etiku“. Ona je navela da su spornim tekstovima prekršene tačke 1, 2, 3 i 4 poglavlja Istinitost izveštavanja, tačke 3 i 6 poglavlja Odovornost novinara, zatim tačke 1, 2 i 3 poglavlja Novinarska pažnja, kao i tačka 1 poglavlja Poštovanje privatnosti. U žalbi je taksativno navedeno šta od tvrdnji iznetih u svakom od spornih tekstova nije tačno, a istaknuto je i da nikada nije objavljen odgovor na tekst (intervju) sa dr Dušanom Popadićem od 13. avgusta 2021. godine. Savetu je dostavljena i prepiska sa novinarkom koja je od nje tražila da odgovori na tvrdnje dr Popadića. Te odovore je LRNE poslalo kasnije u formi demantija na tekst, koji nikada nije objavljen. Dr Arsić Arsenijević je na isti način, navodeći sve, po njoj, netačne tvrdnje, obrazložila i žalbu na tekst koji se odnosi na saopštenje dela profesora Medicinskog fakulteta, kao i na tekst koji se odnosi na to da je napustila Vajber grupu. U žalbi je, između ostalog, istakla da se spornim tekstoima vređa njen lični i profesionalni integritet, te da se protiv nje vodi organizovana medijska hajka.

U odgovoru na ovu žalbu, redakcija, koja je prethodno odgovor u vezi sa prvim tekstom dostavila povodom žalbe udruženja LRNE, navela je da je doktorki bilo ponuđeno da odgovori na tvrdnje dr Popadića, što nije uradila. Demanti koji je potom dostavljen nije uspunjavao ni zakonske ni suštinske uslove, nije sadržao nikakve relevatne činjenice, već samo stavove koje su za govoto celu profesiju sumnjivi i koje su, ranije kada su ih prenosili, fekt čeking organizacije označavale kao pseudo nauku. Drugi tekst na koji se odnosi žalba sadrži verno prenete tvrdnje prrofesora Medicinskog fakulteta, koji se ogradili od dva svoja profesora, a redakcija ne vidi ništa sporno ni u tekstu u kojem piše da je napustila Vajber grupu. U odgovoru na žalbu se ukazuje i na to da žaliteljka i njeni istomišljenici izazivaju veliku pažnju javnosti svojim aktivnostima, da iznose tvrdnje i stavove koji su suprotni stavu struke i da zato moraju da budu spremni da istrpe kritike u javnoj debati koju sami pokreću, dok pravo je medija da takvu debatu podstiču, da traže odgovore od relevantnih institucija i pojedinaca i da to objave.

Komisija za žalbe je o prvom tekstu, na koji su se žalili i predstavnici Udruženja građana „Lekari i roditelji za nauku i etiku“ vodila objedinjenu raspravu sa delom žalbe dr Arsić Arsenijević, koja se odnosi na taj tekst. Komisija za žalbe je zaključila da je “Kurir” u zakonskom roku u oba izdanja u kojima je objavljen i sporni tekst, sasvim u skladu sa profesionalnim standardima, objavio odgovor LRNE, koji je inače identičan tekstu njihove žalbe upućene Savetu za štampu i isti kao i taj deo žalbe dr Arsić Arsenijević. Članovi Komisije smatraju da je “Kurir” u tom slučaju postupio u skladu sa Kodeksom novinara Srbije. Komisija ne može dva puta da odlučuje o istom tekstu, a zaključila je da demanti koji je objavljen sadrži sve elemente na koje je ukazano i u ovoj žalbi.

Kad je reč o ostala tri teksta na koje se odnosi žalba, u prvom slučaju, sagovornik je relevantan stručnjak, koji iznosi svoje tvrdnje i Komisija u tome ne vidi bilo kakvo kršenje profesionalnih standarda. Žaliteljki je bilo ponuđeno da odgovori na njegove ocene, što je propustila da uradi. Odgovori koje je potom, u formi demantija, dostavilo Udruženja LRNE, redakcija, po oceni Komisije, nije morala da objavi. Takođe, sporno je i to da li žaliteljka ima pravo da zaštitu prava na odgovor traži dve godine nakon neobjavljivanja tog demantija.

U trećem spornom tekstu “Kurir” je, u skladu s profesionalnim standardima objavio stav većeg dela kolektiva Medicinskog fakulteta, u skladu sa pravom javnosti da bude informisana o tome. Da li su njihove tvrdnje istinite ili ne, novinar, odnosno urednik, nije kompetentan da utvrđuje, ali je svakako reč o relevatnim stručnjacima, čiji stavovi treba da se čuju. Komisija ne smatra spornom ni objavljivanje informacije o napuštanju Vajber grupe, tim pre što iz žalbe nije ni jasno čime je tačno Kodeks novinara, po mišljenju dr Arsić Arsenijević, povređen.

Komisija za žalbe naglašava da uloga Saveta za štampu nije da ispituje istinitost navoda objavljenih u knjizi i spornim tekstovima, već samo i jedino da li je medij poštovao pravila propisana Kodeksom novinara Srbije. Peticijom koju je potpisao veliki broj ljudi za kratko vreme, aktivnostima u Vajber grupi koja ima desetine hiljada članova, objavljivanjem knjige, kao i drugim javnim nastupima, dr Valentina Arsić Arsenijević, kao i drugi predstavnci udurženja LRNE, iznosili su tvrdnje za koje su unapred mogli znati da će izazvati kritike dela stučne javnosti i, kako su i sami naveli u knjizi, želeli su da podstaknu debatu o ovoj važnoj temi. U skladu sa pravom na slobodu govora i polemiku, mediji imaju pravo da od relevantnih sagovornika traže da iznesu svoje mišljenje o tome, koje može biti i krtičko, pa i sasvim suprotno stavovima dr Arsić Arsenijević. Objavljivanje kritičkih stavova o temi koja izaziva velike polemike, dozvoljeno je i ne podrazumeva odmah vođenje hajke.

Isto tako, po oceni članova Komisije, žaliteljki nije ugroženo pravo na privatnost, jer se svojevoljno, svojom aktivnošću, izložila sudu javnosti, postala javna ličnost i, samim tim, mora biti spremna da istrpi kritiku.

Članovi Komisije posebno ukazuju i na to da su tri od četiri sporna teksta objavljena 2021. godine, u vreme pandemije kovida 19, kada je bilo mnogo nepoznanica u vezi sa lečenjem i zaštitom od virusa i kada su rasprave, i u stručnoj i u javnosti uopšte, bile veoma žučne i oštre, a građani u stalnom strahu i neprekidno izložni svakakvim dezinformacijama. Mediji su radili u specifičnim i veoma teškim uslovima i Komisiji je zato dodatno teško da iz današnje perspektive ocenjuje povredu nečijih prava u to vreme.