Vojnička prijateljstva su večita i jaka. Kada posle vojnog roka prođe mnogo godina, neke manje lepe stvari ostanu u senci, a simpatične anegdote se urezuju duboko u sećanje.

Takva jedna družina od šestorice budućih artiljeraca decembarske klase postoji u kasarni „Mija Stanimirović“ u Nišu, gde se obučavaju za dejstvovanje na haubicama „nora“ 152 milimetra. Svi su se dobrovoljno javili da služe vojni rok i zajednička crta su im patriotizam i ljubav prema srpskoj zastavi i grbu.

Ono što su slušali kao dečaci o, na primer, Gvozdenom puku i koliku čast nosi srpska uniforma s trobojkom na kapi, oni sada žive te priče.

1001-marko-smiljkovic-jak-1644-3.jpg
Kurir.rs/M.S. 

Porodično nasleđe

Jedan od njih se i te kako izdvaja, a to je Lazar Slavković. On je došao iz sela Rabovce kod Lipljana na Kosovu i Metohiji. Ima 20 godina i živi u mestu sa većinskim albanskim stanovništvom. Sigurno mu detinjstvo i dečaštvo nisu bili kao nekom mladiću u centralnoj Srbiji, a još odmalena ga je porodično nasleđe vuklo ka vojsci.

1002-marko-smiljkovic-lazar-slavkovic-iz-lipljana.jpg
Kurir.rs/M.S. 

- Moje lično mišljenje je da bi svako trebalo da služi vojsku. Mene je stric naveo na vojni poziv jer je bio pripadnik 52. bataljona. Nakon njegovih nekadašnjih priča o svojim klasićima, o životu vojnika, mene je zadojio i ja sam znao da, i ako me ne pozovu, ja ću da se javim da postanem vojnik. To je jedna vrsta časti koju čovek stiče i nosi za ceo život. Nakon odsluženog vojnog roka sigurno ću pokušati da ostanem da radim u vojsci i u bilo kom trenutku stanem na branik otadžbine, ako je potrebno - priča nam Lazar.

Ovi vojnici na dobrovoljnom služenju vojnog roka stiču teorijska i praktična znanja u rukovanju top haubicom 152 mm „nora M84“. Tokom obuke uvežbavaju prestrojavanje iz marševskog u borbeni položaj. Top haubica 152 mm „nora M84“ je namenjena za vatrenu podršku jedinicama kopnene vojske u borbenim operacijama na većim daljinama. Posle vežbe koja je prikazana novinarima Kurira u kasarni jasno nam je da deluju kao neki tim u kolektivnom sportu. Tačno se zna kome je koji zadatak namenjen.

Sva šestorica su pod budnim okom poručnika Milana Stevanovića, koji ih, kako smo se uverili, oslovljava s „junaci“! Njihov direktni nadređeni oficir je vodnik Miodrag Mladenović (28).

Mladenović od 2018. godine je profesionalni vojnik.

1003-vodnik-miodrag-mladenovic-foto.jpg
Kurir.rs/M.S. 

- Oduvek su me privlačile uniforma i disciplina. Pošto sam se dokazao prilikom izvršavanja zadataka, izabran sam za liderski kurs. Prošao sam kroz selekciju tokom usavršavanja. Završio sam u međuvremenu osnovni kurs za podoficire, potom stažiranje i došao do prvog podoficirskog čina. U vodnika sam unapređen avgusta 2022. godine. Ovo mi je druga generacija vojnika na služenju vojnog roka. Čast mi je što radim s njima. Veoma je važno što u svojoj jedinici imam iskusne oficire i podoficire, od kojih učim tajne zanata. Jako sam zadovoljan i zato bih mnogima preporučio da se više aktiviraju u vojsci jer je svakako lepo iskustvo - priča nam vodnik Mladenović.

Druženje

Željko Nikolić iz sela Strmosten kod Despotovca ističe da su ga upravo ljubav prema zemlji i ostvarenje dečačkog sna vodili do časne uniforme srpske vojske pa se zato i prijavio dobrovoljno.

- Još kao mali gledao sam s drugarima vojsku kako prolazi ka poligonu Pasuljanske livade. Završio sam srednju saobraćajnu školu. Posle vojnog roka konkurisaću za rad u Vojsci Srbije kao profesionalni vojnik. Svakome bih predložio da služi vojni rok i time dokaže da je dostojan naslednik svojih predaka. Ovde se stvarno stiču prijateljstva za ceo život - priča nam Željko.

1001-marko-smiljkovic-jak-1644-1.jpg
Kurir.rs/M.S. 

Sve po PS

Starešine jesu stroge, ali i pravične

Kako je ekipi Kurira u Nišu rečeno, starešine jesu stroge u ovoj jedinici, ali i pravične. A kako i ne bi bili? Svaki artiljerac mora da zna šta mu je činiti i da na terenu iskaže znanje, tačnost, preciznost, brzinu, snalažljivost i izdržljivost. Zanimljivo je reći da se ovi artiljerci ne obučavaju samo za svoju formacijsku dužnost već i za sve dužnosti u okviru artiljerijskih posluga i jedinica, a kako bi se obezbedila zamenjivost kadra.

Nekadašnja vojnička drugarstva ne zaboravljaju pruženu ruku kao pomoć prilikom ulaska u kamion, ajvar i kiflice koje za tili čas nestanu kada stigne paket od kuće, nestrpljivo čekanje u redu za porciju pasulja sa slaninom ili dve cigarete sakrivene ispod jastuka da se zapale s najboljim drugom. Za razliku od mnogih mladića koji su se odlučili za civilno služenje vojnog roka, ovi mladići će i te kako saznati draž takvog prijateljstva.

Marko Smiljković