Dejan Vladiković, hidrometeorolog RHMZ, kaže da su obimne padavine budućnost Srbije. Napominje da će nekoliko narednih dana bez kiše uticati da se situacija potpuno smiri. Međutim, upozorava i na oprez naredne sedmice, jer stiže jak ciklon iz Italije. Ratko Ristić, profesor Šumarskog fakulteta, ističe da na teritoriji Srbije ima 11.500 bujičnih tokova i da je praktično ugrožena čitava teritorija južno od Save i Dunava gde god je brdsko-planinski reljef.

Obilne padavine donele su poplave nekim delovima Srbije. Dejan Vladiković kaže da je hidrološka situacija mnogo povoljnija. Imaćemo, kaže nekoliko narednih dana stabilnih, bez kiše i s porastom temperature, što će uticati da se potpuno smiri situacija. Međutim, upozorava da sledeće nedelje moramo biti oprezni, jer ponovo ide jak ciklon iz Italije onim istim predelima kao i ovih dana.

"Ići će malo južnije preko Tirenskog mora i preko Barija. Znači uhvatiće taj južni deo. Biće izložena Albanija, Grčka i samo po obodu postoji mogućnost, mi ćemo to pratiti za sliv Južne Morave kod nas. Tako da od srede, svako popodne, postoji mogućnost za pljuskove s umerenom količinom", navodi Vladiković.

whatsapp-image-20220916-at-1.47.14-pm.jpg
Zorana Jevtić 

Što se tiče ostalih vodotokova, ističe da je uzvodno bila veoma loša situacija u Hrvatskoj na reci Kupi i Korani i u zapadnoj Bosni na Uni i Sani i proglašena su vanredna stanja.

"Velika količina ide ka nama, ali ima prostora u reci Savi, kod Šapca je prevaziđena redovna i ostaće iznad redovne nekih 30 centimetara, neće ići ka vanrednoj odbrani. Zbog padavina u zapadnoj Mađarskoj, Slovačkoj i Češkoj stiže porast u Dunav, ali ništa alarmantno. Samo će kod Novog Sada imati iznad granice redovne odbrane od poplava", objasnio je hidrometeorolog.

Ukazuje i da su obimne padavine naša budućnost i da stručna javnost godinama upozorava na to kada se videlo da su efekti klimatskih promena veoma drastični.

whatsapp-image-20230516-at-12.31.10-pm.jpg
Petar Aleksić 

Koja su kritična mesta

Ratko Ristić kaže da je praktično ugrožena čitava teritorija Srbije južno od Save i Dunava gde god je brdsko-planinski reljef.

"Imamo 11.500 bujičnih tokova na teritoriji Srbije. Na teritoriji Beograda ima 200 tih bujičnih tokova. I širom Srbije mogu da se dese bujične poplave, koje su inače prirodne katastrofe i mi svake godine nažalost imamo po nešto", upozorava Ristić.

Dodaje i da sada nije bilo nekih većih problema, sem izlivanja kišne kanalizacije na teritoriji Novog Sada i u Koceljevi. Međutim, navodi da tradicionalno imamo neke rizične slivove, kao što su reke Jadar, Topčiderske reke, Kolubare.

Kratkoročna i dugoročna rešenja

Postoje kaže Ristić kratkoročna i dugoročna rešenja i treba da budemo stalno suočeni s rizikom od poplava.

"Svake godine treba da se trudimo da sve regulacije i sva korita vodotoka kroz naseljena mesta budu apsolutno čisti. Da se u priobalju ne odlaže đubre i da s ne dopusti bilo ilegalna, bilo legalna gradnja, jer svi ti objekti mogu da sprečavaju normalno oticanje vode", navodi profesor.

Ističe da smo kao sistem zakazali u uređenju brdsko-planinskih slivova koji su najkritičniji i da bi tu trebalo da se bavimo intenzivnim pošumljavanjem, terasiranjem terena, primenom protiverozivnih mera. Ukazuje i da u gradovima koji se šire imamo više asfalta i nema upijanja, pa sva voda otiče i utiče u kanalizacione sistema.

screenshot-2.jpg
Printskrin/Instagram 

"Tu je jedini lek da se poveća prečnik cevi kojima se evakuiše ta voda što zahteva vrlo skupe i obimne građevinske radove", navodi Ristić.

Procenjuje i da su Srbiji na godišnjem nivou, što se tiče bujičnih tokova, neophodna ulaganja od 40 do 50 miliona evra.

Kakvo nas vreme očekuje u naredna dva meseca

Vladiković kaže da će u narednih mesec dana ostati nestabilnost vremena s porastom temperature ali s većom šansom da budu česte nepogode.

"Tek od 15. jula će to biti u skladu s kalendarom. I avgust jako topao i pravi letnji mesec. A dotle ćemo se snalaziti s jako promenljivim vremenom", poručuje hidrolog Vladiković.

(Kurir.rs/RTS)