"ZAUVEK ĆU PAMTITI 3. I 4. MAJ": Vozači Hitne pomoći o užasu u "Ribnikaru" i u Mladenovcu, te PRIZORE nikada neće moći da zaborave
Kada ih čujemo i vidimo, često se zapitamo - šta li se u tim trenucima dešava u vozilu? Kada je kolaps u saobraćaju, kiša ili sneg, svi smo oprezniji, ali i nervozniji, ali oni nisu.
Sandro Poleksić, vozač u Hitnoj pomoći se za više od 10 godina rada, susreo sa mnogim situacijama, ali će zauvek pamtiti 3. i 4 maj, i potresne scene koje je zatekao nakon masovnih pucnjava u Beogradu i okolini Mladenovca - u Duboni i Malom Orašju.
Sandro Poleksić, vozač u Hitnoj pomoći navodi da mu je najteže bilo, kada je sa kolegama, nakon masovne pucnjave u OŠ "Vladislav Ribnikar" stigao ispred škole i ugledao prizor koji nikada neće moći da zaboravi.
- Najteže što se desilo je tragedija u OŠ "Vladislav Ribnikar". Kolega i ja smo bili blizu, pa smo otišli da pomognemo. Ja mislim da su svima najteže takve situacije... sa mladim osobama - ističe Poleksić.
Njegov kolega, Darko Mihajlović kaže da je ista smena koja je radila 3. maja trebalo da radi i četvrtog maja - noćnu smenu.
- Ista ta smena je poslata u Dubonu i Malo Orašje, mi smo od sedam ekipa morali tri da zamenimo za tu noć. Nisu mogli da izdrže da rade i sledeću noć, neki su tražili slobodan dan, neki su i bolovanje otvorili - objašnjava Mihajloviić.
Lekarsku ekipu u sanitetu čine vozač, lekar i tehničar
Najstresniji su pozivi kada su u pitanju deca. Lekarsku ekipu u sanitetu čine vozač, lekar i tehničar. Ako na prednjem sedištu vidite samo vozača, to znači da je pacijent ugrožen i da je drugi deo ekipe sa njim. Uz uključenu rotaciju situacija je još ozbiljnija.
- Imamo stručno metodološki centar u kojem naši lekari i tehničari obučavaju nas vozače zajedno sa lekarom i tehničarem koji je na terenu. To se radi redovno i to su treninzi koji se održavaju jednom ili dva puta mesečno - objašnjava Darko Mihajlović, vozač u Hitnoj pomoći.
Svakog trenutka na ulicama Beograda je više od 60 ekipa Hitne pomoći
Nije njihov posao samo da voze i uključuju svetlosne i zvučne signale. Koriste aparate za kiseonik. pomažu ekipi u saniranju povreda. Zato ne može svako da bude vozač Hitne pomoći. Najviše poziva imaju vikendom.
- Stresan jeste, ali to nam je posao, radimo sa ljudima koji su obučeni i koji su tu duži niz godina, šta ćemo snalazimo se - navodi Sandro Poleksić, vozač u Hitnoj pomoći.
Iako, kako kažu, dobijaju i lažne pozive, na svaki sa javnog mesta se odazovu. Njihovo je da svima pomognu. Ne žale se na uslove rada iako bi mogli da budu bolji, i pravni i finansijski i tehnički, s obzirom na odgovornost koju imaju. Svakog trenutka na ulicama Beograda je više od 60 ekipa Hitne pomoći.
Kurir.rs/RTS
PONOSAN SAM NA SRBIJU KOJU NIKO NE MOŽE DA ZAUSTAVI: Vučić se oglasio iz Zemun Polja - Dve firme htele da odustanu od radova zbog hajke, ali sam ih vratio!