DUŠAN JE MORAO DA OSTANE BEZ TATE! Možda neka druga deca nisu zahvaljujući organima Dušanovog tate: Ljudskost i u tragediji!
Dušan je, nažalost, morao da ostane bez tate. Ali možda neka druga deca nisu zahvaljujući organima Dušanovog tate koje smo donirali - kaže za Kurir Aleksandra Nikolić, supruga Igora Petronijevića iz Petrovca na Mlavi, koji je preminuo sa samo 26 godina od moždanog udara, ali čije su srce i bubrezi spasli tri života.
Pre 10 godina Dušan je imao svega godinu i po kad je Igoru u toku noći pozlilo i kad je prebačen u Beograd.
- Doktori su nam rekli da nema šanse da se spase i pitali nas da li smo saglasni da doniramo njegove organe. Posle samo dva-tri minuta razgovora Igorov otac je rekao: "Ako već možemo nekome da pomognemo, što da ne." I svi smo pristali. Ipak, nisam imala snage da upoznam ljude koji su dobili organe - priča Aleksandra, koja grli sinčića u majici s likom oca. Dušan je porastao, na jesen će u peti razred.
- Pre dve godine pročitao je isečak iz novina koji čuvamo od Igorove smrti i pitao me šta znači doniranje. Od tada zna koliko je lepa stvar koju smo uradili, što je njegov tata pomogao nekome - kaže Aleksandra, uz koju su na Nacionalni dan donora organa, 6. jun, na konferenciji u Beogradu bili i Igorovi roditelji i brat.
Majka Dušica Petronijević rasplakala je celu salu, ali i dobila gromoglasan aplauz.
- Teška srca smo se odvojili od sina. Znali smo da mu nema spasa i zato smo donirali njegovo srce i bubrege. I kad sam u depresiji pitala našeg sveštenika da li smo dobro uradili, rekao je: "Dušice, budi srećna i ti, i Bog je srećan s vama jer ste produžili tri života na ovoj zemlji."
Srbija ovaj 6. jun dočekuje sa oko 2.000 ljudi koji čekaju neki organ kao jedini lek, uz neutvrđen broj onih koji su umrli ne dočekavši ga, kao i sa samo 15 kadaveričnih (sa preminulog donora) transplantacija od početka godine, uz nacionalnu kampanju za donorstvo "Još si mi trag".
Mladen Todić, predsednik Udruženja "Zajedno za novi život", zahvaljujući jednom "da" porodice čiji je najmiliji preminuo, pre šest i po godina dobio je jetru i novi život:
- Ćerka je imala dve i po godine, a toliko smo želeli da je vodimo prvi put na more, da je krstimo... Ipak, nismo smeli da planiramo. Potom mi je nečije "da" omogućilo život. Ne prođe ni dan da ne pomislim na porodicu svog donora, koji je, umesto tačke, na moj život stavio zarez. Nina danas raste uz tatu, a za koji dan ćemo zajedno otići po knjižicu.
Na najvažniji poziv već godinu dana čeka i Željka Bojić, čija je dijagnoza sekundarna bilijarna ciroza i jedino rešenje je nova jetra.
- Muči me to što svakog jutra pijem lekove koji mi ne pomažu da ozdravim, nego me održavaju u životu. I ne znam koliko će to još trajati. Teško mi je jer se svakog jutra budim i ustajem sa strahom da li ću ugledati bele ili žute beonjače u svom odrazu u ogledalu. Ako vidim da su žute, znam da je kraj blizu. Od sveg srca želim da živim, da sa svoje 33 godine planiram porodicu - kazala je Željka terajući sve na suze.
Kurir.rs/J. S. Spasić
NIMALO SE NISMO UPLAŠILI SILEDŽIJA, NE DAMO IM SRBIJU! Vučić se obratio građanima: Srbiju im nećemo dati nizašta na svetu, jer Srbiju volimo više od svega