OD BEČA DO ATINE, BEOGRAD JE U OVOME NAJBOLJI: Dr Zdravković: Pomoću OVOGA kod svakog 2. pacijenta nađemo pravu dijagnozu!

POTREBNA MREŽA CENTARA ZA VEŠTAČKA PLUĆA

Dr Zdravković je organizovala sa anesteziologom prof. dr Nebojšom Lađevićem i važnu sesiju o intenzivnoj medicini, na kojoj je zaključeno da bi Srbija trebalo da ima mrežu ECMO centara, onu za tzv. veštačka pluća, tj. ECMO proceduru. Ona podrazumeva da je pacijent na veštačkim plućima, koja rade umesto njegovih u pokušaju lekara da njegova ozdrave. "Bežanijska kosa" je tokom kovida, kad je lečila čak 61.000 pacijenata, uz pomoć doc. dr Dejana Markovića iz UKCS i prof. dr Jovana Matijašeća iz Instituta za plućne bolesti Vojvodine iz Sremske Kamenice uradila i svoju prvu ECMO proceduru.

- ECMO centara ne treba da bude puno, ali moraju da budu u svim delovima Srbije sa obučenim kadrom. Zasad postoji samo u Beogradu i Kamenici - ističe dr Zdravković i dodaje su jedinice intenzivne nege (JIN), gde se leče životno ugroženi, "najopremljeniji svemirski brod za lečenje pacijenata", kao i da su u bolnici nakon kovida, pored dva hirurška šoka i jednog koronarnog, otvorili i internističku intenzivnu negu.

Na sesiji je prof. Lađević govorio o kontroli bola, pošto intubirani pacijenti ne mogu da kažu da ih boli.

- Sada postoje novi aparati koji to tačno određuju, te se pacijentu da dovoljna količina lekova protiv bola. Doc. dr Dejan Marković je pričao kako izbeći delirijum u koji ulaze pacijenti usled teške bolesti (ne alkohola), dok je prof. dr Radmilo Janković govorio o rezistentnosti na antibiotike i o savremenim antibioticima - kaže dr Zdravković.

SMANJITI SMRTNOST

Intenzivna nega u 21. veku predstavljaće izazovnu oblast medicine, ističe anesteziolog prof. dr Radmilo Janković, zamenik direktora UKC Niš.

- Možda i najveći izazov već sada jeste prisustvo multirezistentnih sojeva bakterija koje su otporne na gotovo sve dostupne antibiotike. Do toga smo stigli, pre svega, svojim greškama i zabludama koje se ogledaju u dugotrajnoj, prekomernoj, a u suštini neracionalnoj primeni antibiotika - kaže za Kurir prof. Janković.

Nije realno iskorenjivanje ovakvih bakterija u JIN, ali je moguće smanjenje njihovog postotka.

- Sa druge strane bakterije su razvile evolucione mehanizme otpornosti na dejstvo antibiotika stvaranjem enzima koji uništavaju antibiotike. Dostupni su novi antibiotici koji mogu biti efikasni i protiv tih sojeva, ali njihovo "čuvanje" za samo odabrane pacijente koji su na njih osetljivi spasiće nas potencijalne opasnosti da i oni u budućnosti postanu neefikasni - objašnjava prof. Janković i dodaje da je sesija na Dvoru istakla značaj multidisciplinarnog pristupa životno ugroženom pacijentu.

Evropska komisija je, navodi prof. Janković, kao jedan od zdravstvenih priorite za finansiranje u narednim godinama izdvojila upravo intenzivno lečenje.

- Multidisciplinarni pristup, nove medicinske tehnologije praćenja životnih funkcija, dostupnost novih lekova učiniće da se smanji smrtnost u JIN koja je danas do 25%, naročito u tzv. mešovitim JIN gde su osim pacijenata koji se oporavljaju nakon velikih hirurških intervencija i oni koji su doživeli teške povrede, opečeni, septični pacijenti.