OD BEČA DO ATINE, BEOGRAD JE U OVOME NAJBOLJI: Dr Zdravković: Pomoću OVOGA kod svakog 2. pacijenta nađemo pravu dijagnozu!
Objavljeno 18.06.2023. 13:25h
Reaguj
Komentariši
Shutterstock, Zorana Jevtić
Centar za kardiomagnetnu rezonancu u KBC "Bežanijska kosa" je, uz centar u UKC Srbije, najmoderniji od Beča do Atine. Srbija je postala brend za najmoderniju metodu ispitivanja poremećaja srčanog mišića i srčane cirkulacije, koja pacijentima omogućava da dođu do precizne dijagnoze, a time i najbolje terapije - ističe kardiolog doc. dr Marija Zdravković, direktorka KBC "Bežanijska kosa".
1/3
Vidi galeriju
OD BEČA DO ATINE, BEOGRAD JE U OVOME NAJBOLJI: Dr Zdravković: Pomoću OVOGA kod svakog 2. pacijenta nađemo pravu dijagnozu! Autor: Privatna Arhiva
Iako je magnetna rezonanca poznata već desetinama godina, navodi dr Zdravković, posebno je bilo teško dobiti ciljane slike srčanog mišića zbog 60 do 100 otkucaja srca u minuti.
- Sad su razvijeni moderni softveri i aparati koji daju savršenu sliku srčanog mišića i cirkulacije kroz srce, te je uz kardiomagnetnu rezonancu tačnost postavljanja dijagnoze 99 odsto. Kod skoro svakog drugog pacijenta, prema podacima svetskih registara, pokazala je da postoje i dodatni poremećaji uz one na koje se sumnjalo, te je takav pacijent dobio adekvatniju, pravu terapiju - kaže za Kurir dr Zdravković, jedan od pionira kardiomagnetne rezonance u Srbiji, a koja je bila na postdoktorskim studijama kod vodećeg evropskog stručnjaka, prof. Roberta Mankea, u Cirihu.
foto: Privatna arhiva
POTREBNA MREŽA CENTARA ZA VEŠTAČKA PLUĆA
Dr Zdravković je organizovala sa anesteziologom prof. dr Nebojšom Lađevićem i važnu sesiju o intenzivnoj medicini, na kojoj je zaključeno da bi Srbija trebalo da ima mrežu ECMO centara, onu za tzv. veštačka pluća, tj. ECMO proceduru. Ona podrazumeva da je pacijent na veštačkim plućima, koja rade umesto njegovih u pokušaju lekara da njegova ozdrave. "Bežanijska kosa" je tokom kovida, kad je lečila čak 61.000 pacijenata, uz pomoć doc. dr Dejana Markovića iz UKCS i prof. dr Jovana Matijašeća iz Instituta za plućne bolesti Vojvodine iz Sremske Kamenice uradila i svoju prvu ECMO proceduru.
- ECMO centara ne treba da bude puno, ali moraju da budu u svim delovima Srbije sa obučenim kadrom. Zasad postoji samo u Beogradu i Kamenici - ističe dr Zdravković i dodaje su jedinice intenzivne nege (JIN), gde se leče životno ugroženi, "najopremljeniji svemirski brod za lečenje pacijenata", kao i da su u bolnici nakon kovida, pored dva hirurška šoka i jednog koronarnog, otvorili i internističku intenzivnu negu.
Na sesiji je prof. Lađević govorio o kontroli bola, pošto intubirani pacijenti ne mogu da kažu da ih boli.
- Sada postoje novi aparati koji to tačno određuju, te se pacijentu da dovoljna količina lekova protiv bola. Doc. dr Dejan Marković je pričao kako izbeći delirijum u koji ulaze pacijenti usled teške bolesti (ne alkohola), dok je prof. dr Radmilo Janković govorio o rezistentnosti na antibiotike i o savremenim antibioticima - kaže dr Zdravković.
Prof. Manke je i sada gostovao na sesiji koju je vodila dr Zdravković, a na kojoj su bile i vodeći stručnjaci u zemji prof. Ružica Maksimović, načelnica centra za kardiomagnetnu rezonancu u KCS, i prof. Ida Jovanović, koja se time bavi kod dece, a sve to na upravo završenoj Konferenciji srpske medicinske dijaspore u Belom dvoru.
Kardiomagnetna rezonanca, naglašava dr Zdravković, najviše pomaže kod pacijenata kod kojih je neophodno doneti kompleksnu konzilijarnu odluku.
- To su pacijenti sa zakrčenim krvnim sudovima, o čemu sam i držala predavanje, ali i oni sa postkovid sidromom, kojih nije malo, a koji imaju upalu srčanog mišića (miokarditis). Takođe, sve više je pacijenata s novodijagnostikovanom srčanom insuficijencijom (popuštanjem srca), pa čak i u četrdesetim godinama - objašnjava dr Zdravković i dodaje da na kardiomagnetnu rezonancu ne mogu ići pacijenti koji imaju metalne implantate u telu, kao ni klaustrofobični.
foto: Ana Paunković
SMANJITI SMRTNOST
Intenzivna nega u 21. veku predstavljaće izazovnu oblast medicine, ističe anesteziolog prof. dr Radmilo Janković, zamenik direktora UKC Niš.
- Možda i najveći izazov već sada jeste prisustvo multirezistentnih sojeva bakterija koje su otporne na gotovo sve dostupne antibiotike. Do toga smo stigli, pre svega, svojim greškama i zabludama koje se ogledaju u dugotrajnoj, prekomernoj, a u suštini neracionalnoj primeni antibiotika - kaže za Kurir prof. Janković.
Nije realno iskorenjivanje ovakvih bakterija u JIN, ali je moguće smanjenje njihovog postotka.
- Sa druge strane bakterije su razvile evolucione mehanizme otpornosti na dejstvo antibiotika stvaranjem enzima koji uništavaju antibiotike. Dostupni su novi antibiotici koji mogu biti efikasni i protiv tih sojeva, ali njihovo "čuvanje" za samo odabrane pacijente koji su na njih osetljivi spasiće nas potencijalne opasnosti da i oni u budućnosti postanu neefikasni - objašnjava prof. Janković i dodaje da je sesija na Dvoru istakla značaj multidisciplinarnog pristupa životno ugroženom pacijentu.
Evropska komisija je, navodi prof. Janković, kao jedan od zdravstvenih priorite za finansiranje u narednim godinama izdvojila upravo intenzivno lečenje.
- Multidisciplinarni pristup, nove medicinske tehnologije praćenja životnih funkcija, dostupnost novih lekova učiniće da se smanji smrtnost u JIN koja je danas do 25%, naročito u tzv. mešovitim JIN gde su osim pacijenata koji se oporavljaju nakon velikih hirurških intervencija i oni koji su doživeli teške povrede, opečeni, septični pacijenti.
Budući da ta metoda treba da bude dostupna svim pacijentima u Srbiji, već doktori sa Instituta za kardiovaskularne bolesti "Dedinje", u dogovoru s direktorom, prof. dr Milovanom Bojićem, idu u Cirih kod prof. Mankea na edukaciju.
- Već ih je četvoro otišlo, a prof. Manke ih podučava pro bono, dokazao se kao prijatelj Srbije. Mi u "Bežanijskoj kosi" smo edukovali lekare iz UKC Kragujevac i Instituta za kardiovaskularne bolesti Vojvodine u Sremskoj Kamenici, te se očekuje da svi u narednom periodu počnu to da rade - navodi dr Zdravković.
VUČIĆ SA ČUVENIM PROFESOROM NASTARIJEM: Energija, hrana, voda, uz stabilne javne finasije, biće najvažniji elementi za razvoj i uspeh država u svetu budućnosti