"Roditelji vaspitavaju decu, a mi smo tu da ih pričuvamo i pružimo ljubav, sigurnost i podršku. Ljubav je bezgranična, a vreme provedeno sa njima neprocenjivo", ovako bake opisuju ono što osećaju prema unucima.
"Kada je moja najstarija unuka kao beba dolazila kod mene spremila bih sve na vreme, završila sve obaveze kako bih svaki trenutak tog za mene 'prazničnog' dana provodila s njom. Ona okom, a ja skokom. Onda sam dobila i drugu unuku i unuka. Svi su mi dragi, podjednako ih volim, čuvala sam ih i pazila koliko je bilo potrebno od prvog dana po njihovom rođenju, s tim što svako od njih ima svoj karakter i to je normalno. Sada su odrasli studentkinja, brucoš i srednjoškolac, a ja ponosna baka.", priča sa osmehom V.V.
Ona kaže da se i pored ogromne ljubavi prema unucima ne slaže sa konstatacijom koju često čuje "da se unuci vole više od rođene dece".
"Deca se vole, ljubav je majčinska i očinska, a briga bezgranična od samog rođenja, pa onda tokom odrastanja. Dovoljan je samo jedan pogled da primetite i shvatite da je vaše dete nezadovoljno, umorno ili da ga nešto muči. Roditelji o deci brinu dok su živi i kada su oni odrasli ljudi i imaju svoje porodice, ta ljubav je tu i briga ne prestaje.
Unuci su posebna priča i posebna radost, deca vaše dece... Vaša deca su im podarila život imali šta lepše i značajnije... Ali odgovornost je na roditeljima. Oni odlučuju o svemu vi ste tu da iznesete svoje iskustvo, mišljenje, a odluka je njihova.", objašnjava V.V.
Još jedna baka S.V. sa puno topline priča o unucima.
"Unuke volite, činite im sve. Kad su oni pored vas dobijete neverovatnu snagu, pozitivnu energiju, ne osećate umor i ništa vas ne boli, to je neverovatno. I šetnja, igranje u parku, odlazak u pozorište i vožnja bicikla u svemu ih pratite", objašnjava S.V.
"Kad vam unuka kaže 'Bako, ja tebe volim najviše', svaka reč je dragocena. Dečja iskrenost i reči koje vas i te kako čine srećnom, ili kada vam unuk pomaže dok sadite cveće, a u igri koju osmisli želi da učestvujete i vi", otkriva G.Đ. koja kaže da i posle lekarskog dežurstava ne oseća umor dok se igra sa unucima.
"Iskreno, malo mi je nejasno kad me deca opominju da previše ugađam unucima, jer pokušavam da svaku 'žutu minutu' u njihovom nestašliuku prevaziđem animiranjem i skretanjem pažnje na nešto drugo kako bi plakanje, bojkot i bunt kod mališana s jedne i prekori, sekiracija roditelja sa druge strane bili izbegnuti. Održe vam vaša deca i predavanje o slatkišima, načinu ishrane unuka, a vi jako dobro znate da te greške pravi druga baka kojoj se pritom ne zamera iz ko zna kojih razloga, možda da se ne bi uvredila, ili naljutila.... Jednoj je dozvoljeno da greši, drugoj nije...kao da je jedna čuvala svoju decu, a druga nije i kako je to moguće.Tako vam je to".
Ipak, sve se zaboravi onog trenutka kada vam unuk kaže "bakice moja" ili "ja volim bakicu moju puno" dok vas grli i poklanja nešto što je sam napravio. Ili kada za 8. mart od unučice dobijete na poklon čestitku koju je napravila, a na kojoj piše za baku, sa velikim srcem. I čujete rečenicu 'deda daj mi baku da je pitam šta mi je kupila'. Srce vam je puno", objašnjava baka J.J.
I na kraju i jedan deda ima komentar na ovu temu kod koje je inspiracija nepresušna.
"Radostan sam i srce mi je puno kad mi dođu unuci. Imam ih troje - dva unuka i jednu unuku. Najvažnija stvar koju obavezno uradim kada dođu je da ih vodim u tržni centar gde oni biraju šta žele da im kupim od igračaka preko bojanki, bojica, garderobe do sladoleda i to po želji. Oni srećni i nasmejani, meni srce puno. Ali verujte, ne dozvoljavam da rade neke stvari koje su nekulturne, ili opasne. Toga se držim kao i kod svoje dece kad su bila mala", kaže šezdesetpetogodišnji deda S.S. koji je radio u prosveti..
"Već brinem da li će i koliko moju decu sekirati njihova deca, vremena su turbulentna, a opasnosti je svuda i na svakom koraku", ukazuju i poručuju bake strepeći kakvo će biti odrastanje njihovih unuka.
Kurir.rs/T.S.
NE PROPUSTITE
