Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave Svetog prepodobnog Tomu Maleina.

Prepodobni Toma prvo je bio vojvoda, proslavljen hrabrošću i bogatstvom. Snažan telom i hrabar u bitkama, on je mnogo puta odneo slavne pobede nad neprijateljskim vojskama. Zatim, zavolevši Hrista više od sveta i svega u svetu, on je ostavio sve i uzeo na sebe laki jaram Hristov - monaški čin.

Podražavajući siromaštvo i smirenost Gospoda Hrista, on je obilazio monaška obitališta, učeći se od bogougodnih podvižnika usavršavanje u vrlinama. A kada, željan najsavršenijeg podvižništva i molitve u tišini, odlučio je da ide u pustinju, pa je udostojen da noću pred njim ide ognjeni stub i sveti porok Ilija, vodeći ga u nedra pustinje.

Vođen od takvih putovođa, prepodobni Toma je došao u goru zvanu Malea, do Svete Gore. Tu je usamljenički živeo po Božjoj volji i uživao je božanstvena otkrivenja.

Tropar

Bože otaca naših, čini uvek sa nama po Tvojoj krotosti, ne napuštaj nas Tvojom milošću, no njihovim molitvama u miru uredi život naš. Prepodobni Toma činio je mnoga čudesa ne samo za života na zemlji, nego i nakon što je umro jer su njegove mošti činile čuda. Ljudi koji su sa verom dolazili, dobijali su vrlo brzo i na nadprirodan način isceljenja od svakovrsnih neduga i neizlečivih bolesti.

Kao što je ranije, dok je živeo u svetu, hrabro pobeđivao vidljive neprijatelje, tako i sada, po povlačenju iz sveta, živeći u pustinji on neprestanom molitvom kao oštrim mačem junački je razbijao i proganjao nevidljive vojske zlih duhova.

Kao što se od ljudskih očiju ne može sakriti grad koji stoji na gori i zvezda koja na nebeskom svodu sija, tako se i prepodobni Toma nije mogao sakriti od ljudi u pustinjskoj gori Malei, na kojoj je on svojom svetošću sijao kao jarka zvezda i ozaravao zemlju.

Kada su ljudi doznali za njega, on je postao videlo pomračenima i utočište onima su koji su pribegavali k njemu, jer je on dobio od Boga silu čudotvorstva i blagodat isceljenja. On je čudesno isceljivao svaku bolest, slepima davao vid, hromima vraćao sposobnost da pravo i lako hodaju i uspevao je da na bezvodnom mestu molitvom izvede izvor vode.

Stojeći na molitvi, prepodobni je sijao kao ognjeni stub, što su sa velike daljine viđali ljudi očišćenog razuma.

Kurir.rs