Leka za to oboljenje mozga nema, ali je važna pravovremena dijagnoza i blagovremena primena terapije da bi se ublažili postojeći i sprečila pojava novih simptoma

BEOGRAD - Tačan broj obolelih od demencije i Alchajmerove bolesti u Srbiji još nije poznat, a prema epidemiološkim podacima procenjuje se čak i do 100.000 obolelih, sa tendencijom porasta, rečeno je povodom obeležavanja Dana Alchajmerove bolesti.

Predsednik Udruženja građana obolelih od Alchajmera Nada Bašić je rekla da se broj obolelih u svetu od Alchajmera svakih 20 godina udvostručuje i da se procenjuje da će do 2050. dostići 116 miliona.
Bašićeva je istakla da leka za to oboljenje mozga nema, ali da je važna pravovremena dijagnoza i blagovremena primena terapije da bi se ublažili postojeći i sprečila pojava novih simptoma.

"Ovo je samo jedna u nizu akcija koje udruženje "Alchajmer" realizuje u okviru meseca Alchajmerove bolesti u Srbiji", kazala je Bašićeva na skupu na Trgu Republike, i dodala da se u svetu septembar, mesec borbe protiv Alchajmerove bolesti, obeležava raznim akcijama pod sloganom "Demencija - Živeti zajedno!".

Sa ciljem podizanja svesti javnosti o Alchajmerovoj bolesti, akciju je podržalo Ministarstvo zdravlja i javne ličnosti, među kojima su glumice Gorica Popović, Ljiljana Stjepanović, rukometaš Ognjen Kajganić, kao i televizijske zvezde Maja Nikolić, Maja Žeželj, Miloš Milovanović, Ivan Zeljković...

Povodom obeležavanja meseca obolelih od Alchajmerove bolesti, sutra će u Novom Sadu biti održan jednodnevni kongres o toj bolesti, na kome će govoriti pet predavača.

Alchajmerova bolest je najčešći uzrok demencije koji se u najvećem broju slučajeva javlja kod starijih od 65 godina, mada se može javiti i kod mlađih ljudi.

Razvija se kroz više godina, a zaboravnost, gubitak kratkotrajnog pamćenja, ponavljanja pitanja, gubitak interesovanja, problemi u pronalaženju odgovarajućih reči samo su neki od simptoma sa kojima se svakodnevno suočavaju osobe obolele od demencije i Alchajmerove bolesti.

Zaboravnost je prvi simptom koji primećuju i porodica i sam pacijent i ona je izražena u tolikoj meri da remeti svakodnevno funkcionisanje u kući, na poslu, u prorodici...
Nemački neurolog Alojz Alchajmer (1864-1915) prvi je opisao sindrom demencije koji je po njemu i dobio ime Alchajmerova bolest.