IZMENE ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI: Osim izmeštanja klima uređaja sa fasada, građani će morati da pribave i ovaj dokument!

Izmene Zakona o planiranju i izgradnji predviđaju i da klime na objektima javnih institucija moraju da se uklone u roku od dve godine od usvajanja izmena, tako da ne budu vidljive sa ulice.

- Primenjivan rok od pet godina jesu svi ostali vlasnici objekata u zaštićenim kulturno-istorijskim zonama i odredba odrok od deset godina, koji će biti primenjivan na najširi krug građanki i građana. To se odnosi za sve postojeće objekte izvan zone zaštite. Za ove postojeće predviđeno je da jedinica lokalne samouprave, u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona, donese opšti akt kojim će predvideti način uklanjanja, odnosno kako će se ovaj problem rešavati - rekla je nedavno za RTS državna sekretarka u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Aleksandra Damnjanović.

Ostaje da se precizira ko će platiti troškove premeštanja. Međutim, novčane kazne su već poznate – nepoštovanje te odluke fizičko lice koštaće 50.000 dinara, a pravno i do 100.000 dinara.

Kako je Kurir nedavno pisao, pored novina koje se tiču uklanjanja klima uređaja, izgradnje, ekologije, energetskih pasoša, zakon će urediti i izgradnju u okviru nacionalnih parkova, kako ne bi imali sliku koju danas imamo na Zlatiboru.

Prema našim saznanjima, Vlada će u saradnji sa relevantnim institucijama voditi računa o tome da se sačuvaju nacionalni parkovi, kao što su Tara, Golija, Fruška Gora, Đerdap, i zaustavi urbanistički haos koji u njima vlada.

U saradnji sa Zavodom za zaštitu prirode i drugim relevantnim institucijama vodiće se računa o tome kako će se nacionalni parkovi razvijati vodeći računa o tome da se očuva životna sredina i priroda.

Ovim izmenama suštinski će biti oduzeta mogućnost da opština na tom delu ili svojoj teritoriji koja je proglašena nacionalnim parkom donosi planove detaljne regulacije, već će to za njih činiti Vlada, na predlog resornog ministarstva, jer je uočena strašna devastacija tih prostora, od Zlatibora, Golije, Tare do Fruške Gore... Ista nova pravila važiće i za se ostale nacionalne parkove, ali i predele izuzetnih odlika kao što je Ovčarsko-kablarska klisura, itd.

Suštinski, opštinama će biti oduzeta mogućnost da donose planove za nacionalni park. Vlada će imati kontrolu nad tim područjima, a sve u cilju sprečavanja dalje devastacije i nove bespravne gradnje.

Među najznačajnijim novinama Zakona o planiranju i izgradnji je i unapređenje elektronskog sistema izdavanja dozvola, tzv. CEOP, što je podstignuto uvođenjem E-prostora. Predviđeno je da se do 2026. godine svi objekti rade u BIM modelu. To će omogućiti i da kad neko želi da kupi stan moći će da uđe u zgradu da pogleda kad je zgrada građena, koje su karakteristike, kako izgleda, itd.

Izmenama zakona unapređuju se i odredbe o energetskoj efikasnosti. Uvodi se termin "zelene gradnje", sa izdavanjem sertifikata. Setifikat zelene gradnje je potvrda izdata u skladu sa međunarodnim sistemom za sertifikaciju zelenih zgrada, kojim se verifikuju da je objekat ispunio zadate kriterijume i služi za ocenjivanje kvaliteta i stepena ispunjenosti kriterijuma zelene gradnje.

Dalje, zakonske novine predviđaju i da svaka zgrada ima mesta za punjenje električnih vozila, ali da će punjači biti postavljeni i na pumpama.

Zakonom je jasno definisan način kretanja građevinskog otpada, čime će biti smanjen broj divljih deponija. Biće ukinut i zakon o konevrziji, koji je za 12 godina Srbiji doneo samo 30 miliona evra. Time će se osloboditi značajne površine građevinskog zemljišta za izgradnju.

Jedna od novina je i da stan neće moći da se proda ukoliko ne poseduje energetski pasoš, a biće uvedena i obaveza za investitore da pre dobijanja potvrde o prijavi radova predaju polisu osiguranja. Tako bi u slučaju neke štete kupci faličnih stanova mogli da se naplate.

Biće uveden i republički i pokrajinski urbanista, kao i Agenciju za prostorno planiranje.

Uvedena je obaveza građanima da se priključe na komunalnu infrastrukturu koja je izgrađena, što znači voda, struja, gas i daljinsko grejanje. Lokalne saopurave neće moći da naplate priključenje, već samo cenu materijala.

Prema našim saznanjima, u skupštinu će uskoro biti poslat i Predlog izmena i dopuna zakona o ozakonjenju objekata, koji predviđa mogućnost da građani koji žive u bespravnom sagrađenim objektima dobiju pravo da se legalno priključe na struju, vodu, grejanje i gas.

Ti građani će imati rok od mesec dana da se prijave kako bi se legalno priključili na struju, vodu, grejanje i gas. Procena je da oko 120.000 ljudi nije legalno priključeno.

Kurir.rs