SUBOTIČANKA RODILA PRVU BEBU IZ EPRUVETE POSLE 4 GODINE BORBE! Priča Mirjane steže srce, ali i uliva nadu! Treba biti PSIHIČKI JAK

Pored uspeha za roditelje, ovo je veliki uspeh i za lekare tog grada, jer je mala Nina ujedno i prva beba iz subotičkog centra za veštačku oplodnju.

Kako je ispirčala za Telegraf.rs, kada je čula plač bebe osećaj je bio neverovatan, a osmeh sa lica ne može da skine. Priznaje da je put vantelesne oplodnje veoma trnovit,te da je svakoj budućoj majci, ali i ocu potrebno mnogo živaca, pozitivne energije, ali i upornosti.

Upornost

Mirjana objašnjava da je borba za potomstvo trajala četir godine. Njen partner i ona probali su sve što je u moći prirode kako bi se ostvarili kao roditelji, ipak, ništa nije uspelo. Doktorka Popović uputila ju je kod doktora Radulovića, a sa tim poznanstvom počeo je i celokupan proces.

- Ušli smo u postupak, tu ima mnogo analiza koje treba uraditi. Prolazi se gomila procesa, komisije... Komislija se zakazuje tri meseca unapred, a pre toga se radi brdo analiza, kojih se više i ne sećam. Na komisiji gledaju sve papire oba partnera, uglavnom su u pitanju brisevi. Kada sve to prođete, čekate kao na iglama, da li vam nešto fali, da li ćete proći, stres za stresom... Čekate pozivno pismo gde piše kada će biti prve konsultacije sa doktorom kog ste izabrali za VTO. Onda vam određuje hormonsku terapiju, pa stres da li ćete prihvatiti terapiju, da li će biti dovoljno jajnih ćelija... Da li ste sve prošli uzalud ili će uroditi plodom. Mnogo je teško i naporno, treba biti psihički jak - potvrđuje Mirjana.

Ipak, ova mlada žena nije gubila nadu ni u jednom momentu, a to savetuje i drugim budućim mamama. Tvrdi da se u njenom umu nikada nije pojavila pomisao da neće postati majka.

- Iskreno nikada nisam pomislila da neću biti majka, nikada proces nije išao nizbrdo. Nadali smo se da će uspeti, bili smo pozitivni, uvek sam govorila sebi da će žena dok ima matericu biti majka, da li na ovaj ili onaj način. Žene ne treba da odustaju, uvek postoje usponi i padovi, ali se uvek se iz pada rodi nešto lepo - priča Mirjana sa osmehom.

Sudnji dan

Objašnjava da trenutak kada je saznala da je u drugom stanju nikada neće zaboraviti. Sreću, uzbuđenost i komešanje emocija ne može da uporedi ni sa čim drugim na celom svetu. "Sudnji dan", kako ga naziva, bila je subota, 12. novembar, ali Mirjana je odlučila da sudbinu proveri dan ranije.

- Dan pre nego što sam otišla na betu, nešto mi je govorilo da uradim test na trudnoću. U tom momentu mislila sam ako se desi desi se, ako ne, neću da očajavam, pripremila sam se psihički. Uradila sam test i pokazao je dve crtice, a ta koja pokazuje trudnoću bila je blaga i tek-tek vidljiva. Već sam znala da je to to. Subota je bila "sudnji dan" i kada sam uradila betu čekala sam dva sata, a kao da su prošle dve godine. Kada sam videla pozitivan rezultat, nisam imala reakciju jer nisam znala kako da reagujem. Bila sam u šoku i pitala se da li je moguće da sam trudna. I dalje ne mogu da objasnim taj osećaj. Posle dva dana sam morala da ponovim betu i sve je bilo u redu od tada pa nadalje - pojašnjava novopečena mama...

Pozitivan stav odlučila je da zadrži i u toku ostatka trudnoće. Subotičanka nije dozvolila da bilo šta utiče na zdravlje njene bebice, te je uz pomoć celog tima Opšte bolnice Subotica i doktora Radulovića i porođaj protekao u najboljem redu. A onda, čula je i prvo oglašavanje svog deteta.

- Osećaj prvi kada sam čula plač bebe bio je neverovatan. Plakalo mi se, ali sam govorila sebi da ne plačem da ne bih sebi podigla pritisak zbog aparata, ali kada vidite na aparatu koliko vam srce lupa i kada vidite ono za šta ste se borili to je neopisivo. Kada sam je videla, na ta dva minuta, bilo mi je dovoljno da je zapamtim zauvek i znam da je moja. Tada sam pustila suzu i znala da više ne moram da mislim. Samo sam htela da ona bude dobro i tako je i bilo. Zahvaljujem se celom timu Opšte bolnice Subotica i dr Raduloviću što su brinuli o meni od početka do kraja - kaže Mirjana.

Ona je pre samo nekoliko dana stigla kući, a iako je prvi put postala majka, kaže da se brzo navikla. Ipak, smatra da je ključ podrška i pomoć partnera.

- Ako imate partnera pored sebe koji će biti tu u svakom momentu, sve je lako. Zajedno sve radimo, beba je mirna i dobra, lepo spava i jede. Prava je dobrica - dodaje Mirjana.

Zastrašujuće priče

Ona je kroz svoj put imala priliku da čuje razne zastrašujuće priče drugih žena koje su prolazile kroz veštačku oplodnju. Mnoge su gubile razum, ali i nadu da će krajnji rezultat biti pozitivan. Ipak, Mirjana savetuje sve žene da pozitivno razmišljanje dovodi do istog cilja.

- Pozitivno razmišljanje je ključ svega, ali i upornost. Put VTO je jako trnovit. Ako krenete u sve to, idete sa šansom 50/50. Nisam sebi davala tu nadu da ću uspeti, nego sam razmišljala ako bude, bude ako ne, ništa, tako čuvate sebe. Znam žene koje su otišle sa živcima, nimalo nije lako, pogotovo na hormonima. Mogu samo da kažem da je većina žena umislila da su hormoni strašni, dešavalo se da žene ne mogu da čuju plač bebe, ali ja sam bila potpuno drugačija. Moja sestra ima malu decu i oni su mi bili motivacija kroz ceo put. Samo pozitivno razmišljanje vodi do pozitivnog cilja - zaključuje ova Subotičanka.

Kurir/Telegraf.rs