Pravoslavna crkva i njeni vernici 9. avgusta proslavljaju praznik Svetog velikomučenika Pantelejmona, u našem narodu poznatog i kao Sveti Pantelija. Za njega se vezuje zanimljiva životna priča, a ovaj deveti avgust prate i verovanja na koja bi najveću pažnju trebalo da obrate oni koji kreću na put.

Sveti Pantelejmon je rođen u uglednoj i bogatoj porodici koja je živela u Nikomidiji, gradu u Maloj Aziji. Njegov otac Evstrogije bio je neznabožac, a majka Evula, hrišćanka. Rano je ostao bez majke, pa brigu o njegovom vaspitanju preuzima otac. Pantelejmon je bio neobično lep, dobar, sjajan učenik, sa posebnim darom za medicinske nauke, a iznad svega milostiva i dobra srca.

Sveti Pantelejmon – Pantelija se smatra zaštitnikom medicine i farmacije. Slavi se 27. jula po starom, odnosno 9. avgusta po novom kalendaru. Među Srbima je izuzetno poštovan, a jedan broj porodica danas slavi krsnu slavu.

Običaji i verovanja

Ako planirate da započnete neki posao, pravi je dan za to. Veruje se da će svaki rad Sveti Pantelejmon blagosiljati i učiniti uspešnim. A ako se spremate za put, krernite baš na ovaj dan. Sveti Pantelejmon je bio veliki putnik, pa je zaštitnik svih vozača i onih kojima je drum drugi dom. Spada u ognjene svece, kao i Sveti Ilija i Ognjena Marija. Zato nije dobro raditi u poljima, oko klasja…

U narodu važi izreka: "Gromom bije gromovnik Ilija, vatrom pali Ognjena Marija, potpiruje Sveti Pantelija''. Priča kaže da ovaj svetac upravlja vetrovima i da tako nastavlja svoje putovanje širom sveta.

Ime Pantelejmon, koje znači: svemilostivi, zaista mu je u potpunosti odgovaralo. Medicinu je učio kod najčuvenijeg lekara tog doba, Efrosina, koji je bio i dvorski lekar. Prilikom poseta dvoru, Efrosin je sa sobom stalno vodio i najdarovitijeg i najboljeg učenika, Pantelejmona. Pantelejmon je svakoga dana prolazio pored kuće Ermolaja, starog hrišćanskog sveštenika. U srcu mladog lekara živelo je sećanje na veru njegove majke, pa se zbližio sa sveštenikom, Ermolajem koji ga je utvrdio u veri, a zatim i krstio.

Pored lekarske veštine, koju je stekao učenjem, Pantelejmonu je bio dat i dar isceljenja molitvom. Izlečio je slepog čoveka. Svi lekari su govorili da za njegove oči nema spasa. Pantelejmon je slepca izlečio imenom Hristovim. Jednom mu je očajna majka donela dete koje je ujela zmija otrovnica. Prizvao je Boga u pomoć i izlečio dete, spasivši ga od sigurne smrti.

Njegovo umeće izazvalo je bes kod ostalih rekara i oni su ga tužili caru. Optužili su ga da je hrišćanin, što je u to vreme bila najopasnija optužba zbog koje je morao na suđene pred carom Maksimilijanom. Pantelejmon je i pred ovim vladarom pokazao svoje isceliteljske moći.

Molitva

Izabrani stradalče Hristov i lekaru blagodatni, ti zabadava daješ iscelenje bolnima, i mi pesmama slavimo tebe, zaštitnika našeg. A ti, pošto imaš slobodu pred Gospodom, oslobodi od svih opasnosti i bolesti nas koji ti s ljubavlju kličemo: Raduj se, velikomučeniče i iscelitelju Pantelejmone!

Priča o čudima koje izvodi sve više su se širile, i privlačile su sve veći broj ljudi hrišćanstvu. Car Maksimilijan je odlučio da ga zatvori i izloži strašnom mučenju. Pantelejmonu se u tamnici Bog više puta prikazao. Pokušavali su da ga više puta ubiju, ali se mač svaki put lomio. Na kraju je on sam svojim dželatima dozvolio da ga ubiju. Ubijen je jula 304. godine, pod drvetom masline.

Kad mu je umro otac, Pantelejmon je rasprodao imanje i sirotima i ubogima podelio milostinju. Živeo je skromno, a sve koji su mu se obraćali za pomoć, lečio je potpuno besplatno.

U Srbiji relativno mali broj ljudi ovog svetitelja slavi kao krsnu slavu. Zato, ako se sutra dva nepoznata čoveka sretnu u crkvi sa slavskim kolačem u rukama, obavezno treba da se izljube i čestitaju jedan drugom slavu, jer se veruje da su sigurno rod.

Kurir.rs