DA ME SRBIN POZOVE ZA KUMA, NE BIH TREPNUO: Ovo je Cipe Mile za koga zna svaki Srbin u Grčkoj! Evo zašto ga zovu i grčki Renato!

Cipe Mile je inače iz Severne Makedonije, ali već 13 godina živi u Solunu, ispostaviće se, srećom za mnoge Srbe koji letuju u Grčkoj, odnosno na Halkidikiju. Zbog pomoći koju im nesebično i kontinuirano pruža,neki su ga nazvali i grčki Renato po Renatu Grbiću, tihom heroju Beograda i zaštitnika najnesrećnijih koje iz reke spasava kada skoče sa Pančevačkog mosta.

Njegov kontakt je ponekad više od pola rešenog problema, u šta smo se uverili i juče tokom potrage za porodicom iz Jagodine koja se vodila kao nestala, budući da se nije javljala najmilijima dva dana. Komunikacija sa medijima, sa doktorima, graničnom policijom i porodicom i tako do duboko u noć, sve dok se situacija nije razrešila, narednog dana, gde je opet ustao sa prvim petlovima.

Jer, kako kaže, bilo je bitno pronaći porodicu Srba žive i zdrave, kao što je na kraju i bio slučaj.

Na pitanje koliko je ovakvih porodica iz Srbije dobilo osmeh na licu zbog njega, kroz smeh kaže da je prestao odavno da broji, ali i da to nije važno.

- Ne brojim više, bilo ih je dosta. Ljudi mi se obraćaju već godinama, skoro pa od nastanka grčkih grupa na Fejsbuku. Tako sam se i "pročuo" kod vas. Eto, lepo se družimo već godinama - kaže on na početku razgovora za "Blic".

Žena našla drugaricu posle 20 godina

Live from Greece, Grčka uživo, Grčka info... Nema grupe u kojoj ga makar jednom dnevnom ne taguju na objavama kada nekom zatreba pomoć.

Preko sedam godina njegovo sanduče na Fejsbuku je zbirno mesto svih onih koje je opekla meduza, kojima je pukla guma, treba im hitno lekar, majstor...

- Bilo je tu dosta slučajeva, ali u najlepšem sećanju mi je ostala žena koja je tražila drugaricu, nisu se videle 20 godina. Tražila je svuda, ali ništa. I eto, nakon te objave, bilo mi je potrebno dan ili dva da je lociram. Živela je skoro pa prekoputa mene. Bilo je to baš emotivno - priča nam Mile.

Lepih stvari se seća, ali one tužne i turobne, pamti sa gorčinom u ustima. Ne zato jer mu je bilo fizički teško, već što je bio jedini koji je tu bio uz našeg državljanina koji je morao da prepozna preminulog člana porodice.

- Bilo je i onih tužnih stvari. Saobraćajka, pre korone, poginuo je čovek iz Srbije. Išao sam na prepoznavanje sa članom njegove porodice. To mi je bilo baš teško, ali nisam hteo da odbijem - priča Mile uz uzdah.

Ljudskost nema cenu

Ćutimo, vreme je da se menja tema, na vedro i na ljudskost. Kako kaže, kada mu se neko obrati za pomoć, uvek daje svoj maksimum i to iz logičnih, makar njemu, razloga.

- Ljudskost. Sve radim zbog toga, ljudima treba pomoć, ako ne možeš, nemoj ni da odmažeš, prosto je. Tako sam naučen i tako funkcionišem. Nikada nisam uzeo nikome ni dinara, a nudli su. Naravno, bilo je tu i poziva na ručak, "ako prolaziš tuda, obavezno se javi". Nisam sa njima u kontaktu, previše ljudi, nikome ne zameram, a nadam se i da meni niko ne zamera - priča on.

Upitan je i da li mu je neko od Srba ikada ponudio najveću srpsku čast - kumstvo. Kako veli, da mu neki Srbin ponudi da se okume, prihvatio bi bez razmišljanja. Razlog je kako kaže, jednostavan.

- Da me neko pozove za kuma, prihvatio bih, to je sveto, velika čast. Ne bih trepnuo!

Dečak progutao iglicu bora

Budući da svi Srbi po grčkim grupama na Fejsbuku imaju njegovo ime koje se pojavljuje zajedno sa crvenom lampicom kada se ukaže problem tokom boravka u Grčkoj, interesovalo nas je i da li ga prepoznaju na ulici.

- Ne prepoznaju me u Grčkoj, ali desilo mi se u Beogradu i na graničnim prelazima. Simpatično je, ako bude gužva na prelazu, mogu preko reda. Šalim se, naravno - priča Mile.

U Grčkoj živi od 2010. godine i tu je završio fakultet. Nakon toga, oko 2014. krenuo je u privatničke vode, prvo da iznajmljuje stanove preko servisa, a zatim i kao agent za nekretnine. Od ove godine, vlasnik je agencije koja se bavi prodajom nekretnina na području Soluna i Halkidikija.

Kako kaže, upravo mu je taj posao i poslužio da uđe u krug dobrotvora Srba u Grčkoj. Naime, svima kojima je bio potreban smeštaj hitno, uskakao je u pomoć.

- Ostala mi je usađena u sećanje porodica iz Srbije, mališan je na Sitoniji progutao iglicu od bora, morao je da bude prebačen hitno u bolnicu u Solun. Pomogao sam roditeljima oko komunikacije i svega. Tih godina, dosta sam im pomagao svima koji su morali do bolnice, pre korone sam držao apartmane u Solunu, pa sam im davao besplatan smeštaj, da imaju gde da spavaju dok su im najmiliji u bolnici - otkriva nam Mile.

Dobročinstvo ispunjava

Pitanje o razlogu zbog čega je uvek spreman da pomogne, zahtevalo je vreme za odgovor. Čekamo da kaže kakav je osećaj znati da si učinio dobro delo i da si nekome olakšao muku. Nakon par trenutaka, konačno progovara.

- Previše sam srećan, to me ispunjava, nema lepše emocije nego kad nekome pomogneš. Jer, jednom bi i ti sam voleo da je neko čovek prema tebi ako zatreba, ne daj Bože. Kako očekivati dobro, ako ga ne činiš - iskreno će Mile.

Ove godine, kako kaže, smanjio se broj onih koji su mu pisali ili ga tagovali na objavama.

- Više mi direktno pišu, u inboks, valjda je ljudima tako lakše. Eto, i sinoć su mi se tako obratili članovi porodice. Kad me taguju, ja to ne vidim odmah, jer radim. Ako je hitno, sam se ja odazovem, bez da me iko traže - priča Mile.

Kako se približavamo kraju razgovora, jedno pitanje se samo nameće - šta je bila najčudnija molba ili pitanje koje je dobio od Srba i Makedonaca, kojima je takođe "slamka spasa" u nevolji.

- Najčudnije pitanje... Koliko košta taksi od jednog trgovinskog lanca do centra Soluna - kaže on kroz smeh.

Kurir.rs/Blic

Bonus video: