DA PREOSTALO VREME BUDE LAKŠE I PA NEIZLEČIVE PACIJENTE I NJIHOVE PORODICE: Umesto kovid bolnice konačno palijativna nega

Prvih 50 kreveta za palijativno zbrinjavanje najtežih pacijenta, uz šta ide i podrška njihovim porodicama u tim teškim trenucima, od juče dočekuje pacijente iz Vojvodine u nekadašnjoj kovid bolnici Mišeluk. To bi značilo da konačno krećemo u korak sa svetom jer je mnogo pacijenata koji imaju neizlečive i teške dijagnoze, a koji su i sami, kao i njihove porodice, na mukama u tim najtežim poslednjim danima života. Isto se očekuju od kovid bolnica Batajnica i Kruševac, ali još ne znamo da li će baš tako i kad biti. A ove tri bolnice, inače, imaju ukupno oko 2.000 kreveta.

- Palijativno zbrinjavanje ne znači samo pružanje zdravstvenih usluga nego se pacijentima omogućava da zajedno s porodicom u teškim trenucima, kada se leče od hroničnih i neizlečivih bolesti, imaju što bolje uslove - istakla je prof. Stokić i dodala da će, pored 50 kreveta za pacijente, biti obezbeđene i prostorije za pomoć porodicama.

Sa oko 500 kreveta kovid bolnica Kruševac prazna je od početka maja. Međutim, rešenja još nema. Uz to, oko 500 stalno zaposlenih je praktično bez uposlenja.

- Kovid bolnica u Kruševcu će pripasti opštoj bolnici u Kruševcu, a Ministarstvo zdravlja će odrediti kako će se koristiti zgrada. Očekuje se uredba Vlade Srbije o promeni nameni i o raspoređivanju postojećih kadrova, a tu je više od 100 lekara i više od 300 sestara - kaže za Kurir prof. dr Zoran Perišić, direktor UKC Niš, pod čijom ingerencijom je još ova bolnica.

Najveća je svakako Batajnica, sa oko 1.000 postelja, a poslednjeg pacijenta je ispratila početkom juna. Ministarka zdravlja prof. dr Danica Grujičić ranije je izjavila za Kurir da bi možda i do kraja godine moglo 150 kreveta da se spremi za palijativnu negu, pošto se rekonstruiše i naprave dvokrevetne sobe s kupatilom:

- Ali ne može da se pretvori u starački dom. Alchajmeri, nažalost, neće moći da leže tamo, već oni u terminalnoj fazi bolesti, da ne bi umirali u kući. Veliki je broj ljudi kojima je potrebno produženo bolničko lečenje.

Palijativno zbrinjavanje, toliko potrebno Srbiji, ne znači, nasuprot uvreženom mišljenju, umiranje ljudi u bolnicama specijalizovanim za to. Mijodrag Bogićević, zamenik direktora centra za palijativno zbrinjavanje Belhospis, prve specijalizovane dobrotvorne organizacije za tu svrhu u nas koja pomaže onkološkim pacijentima, ali odnedavno i deci teških dijagnoza, ističe da je suština zbrinuti te ljude sistemski, ako je moguće u kući, a zatim, ako mora, u bolnici ili ako isključivo žele tamo da preminu.

- Dobro je što dobijamo i specijalizovane delove bolnica za palijativno zbrinjavanje. I zaista ima ljudi koje nije moguće i zbog medicinskih razloga zbrinuti u vlastitom domu ili porodica ne može 24 sata dnevno da brine o njima iz raznih razloga, koji mogu biti finansijski, organizacioni. Ali bolničko zbrinjavanje treba da bude samo jedna od karika u lancu, kako je to standard u Evropi i razvijenom svetu. Palijativno zbrinjavanje podrazumeva kontrolu simptoma bolesti (bol, gušenje, mučnina, povraćanje, slabost...), ne izlečenje, pružanje psihosocijalne i duhovne podrške, pa i porodici, kojoj se pomaže i tokom procesa tugovanja nakon smrti bliske osobe - kaže za Kurir Bogićević i dodaje da je neophodan holistički multidisciplinarni pristup.

Pacijenti kojima pomažu, a imaju ih 50 do 70 mesečno u Beogradu, svesni su kakav je ishod. Ali ako se ima prostora i vremena, ako se ne jave suviše kasno u završnoj fazi bolesti, kada im je ostalo dve-tri nedelje života, i pacijent i porodica se mogu pripremiti za ono što sledi.

- Uz psihološku i socijalnu podršku, imaju kontrolu nas preostalim vremenom, da urade nedovršene stvari, kao, na primer, da srede neke papire, završe knjigu, naprave video, neke ljude mole za oprost. Važno je i da se porodica pripremi za to - ističe Bogićević i dodaje da 90 odsto tih pacijenata želi da umre kod kuće.

Palijatvno zbrinjavanje, ističe Bogićević, ne odnosi se samo na onkološke pacijente.

- Podrazumeva sve teške neurološke bolesti od multiple skleroze, Alchajmera, demencije. I to je u porastu u razvijenoj Evropi, gde sve više ljudi oboleva od njih jer je životni vek duži. Zbrinjavanje tih pacijenata je zahtevnije od zbrinjavanja onkoloških - kaže Bogićević.

Kurir.rs/ J. S. Spasić