I NA OVIM PROIZVODIMA SMANJENA GRAMAŽA, A SKOČILA CENA: Varaju nas na kvarno jer na OVO ne obraćamo pažnju! Postoji jedna caka

Poskupljenje proizvoda nekada nije vidljivo na prvi pogled. Potrošači, naime, ne obrate uvek pažnju da je zapravo njihov omiljeni proizvod "smršao", a da je cena ostala ista. Praksa prikrivenog poskupljenja smanjenjem gramaže prehrambenih i proizvoda za higijenu globalno je prisutna. Čak je dobila i svoj naziv "šrinkflacija", od engleske reči "shrink" koja znači skupljanje ili smanjenje.

Na šta treba obratiti pažnju

Proizvođači mogu sami da određuju količinu proizvoda u pojedinačnom pakovanju i nemaju obavezu da gramaža bude 100 grama, kilogram ili litar.

Bitno je da tačnu gramažu ispišu na deklaraciji proizvoda. Promene starih mera proizvoda u Evropi posledica su direktive Evropske unije iz 2009. godine o ukidanju obaveze o standardnoj veličini pakovanja namirnica. Potrošači bi tako trebalo da obrate pažnju na deklaraciju gde mora da piše gramaža.

Predsednik Upravnog odbora Asocijacije potrošača Srbije Zoran Andrejić rekao je za Euronews Srbija da je "šrinkflacija" zahvatila i domaće i strane proizvode.

On je naveo da je do sada najizreženija kod čokolade u supa, ali i kod proizvoda za ličnu higijenu, poput šampona.

Tako, na primer, potrošači mogu da vide da je pakovanje kozmetičkog proizvoda 48 milimetara, a neto količina mleka 1.463 ili 968 mililitara.

- Šrinkflacija, odnosno smanjenje mase ili količine proizvoda u pakovanju, a da se ne menja cena, prisutna je u većini zemalja na svetu. To je jedna perfidna prevara potrošača koja nije protiv zakonskih propisa. Kod nas se dešava da imate potrošača koji ne gledaju deklaraciju kad je u pitanju njihova marka proizvoda. Protivzakonito je ako ne piše gramaža na deklaraciji - kaže Andrejić.

Koji proizvodi najbrže "mršave"

Andrejić je rekao da je "mršavljenje" proizvoda najizraženije bilo kod čokolade, ali i supa na čijim kesicama je pisalo da je sadržaj za četiri, a u stvari je bio za tri tanjira.

- Tu su i neki hemijski proizvodi za ličnu higijenu, na primer kod šampona. Ranije smo dobijali žalbe potrošača, ali tu ne možete da regujete. Potrošača samo možete da usmerite na drugi proizvod koji je ostao sa istom gramažom i cenom - rekao je Andrejić.

On ističe da je potrebno jačati "potrošačku svest", navodeći da je najjače "oružje" potrošača "bojkot".

"Problemu doprinela i aktulena kriza"

Profesor marketinga na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Saša Veljković ranije je rekao za Euronews Srbija da je trend smanjenja gramaže proizvoda mnogo prisutniji kod proizvoda iz inostranstva, nego kod domaćih i napominje da ima više razloga zašto se to dešava, a da su tome doprineli i aktuelna kriza i poskupljenje transporta. - Bilo je nekoliko takvih primera, ali nisam primetio da je kod nas to masovna pojava, kao u inostranstvu. To je neetički, ali ne i protivzakonito, u situacijama kada je sadržina smanjena, a kutija ostala ista. Toga ima kod nekih proizvoda da je kutija mnogo veća u odnosu na ono što se u njoj nalazi. Međutim, ako gledamo čisto zakonski, sve dok na toj kutiji piše koliko je to grama i oni ne krše zakon iako ja smatram da se ponašaju marketinški neetički u takvim situacijama - objašnjava profesor Veljković.

On ukazuje na to da još jedan novi element predstavljaju rastući troškovi transporta i da bi to mogao biti razlog za smanjenje pakovanja, jer ono donosi veću uštedu ako u šleper stane više robe.

- Ako nešto smanji za 10 odsto, onda će mu u šleper stati više robe za toliko za koliko je smanjio. Tu sigurno postoji dodatna ušteda. Nije zanemarljiv ni segment da se manja pakovanja uvode zbog smanjenja veličine porodice. Prosečna porodica u Srbiji je sada ispod tri člana, a pre 15 ili 20 godina je bilo četiri ili više, tako da se proizvođači i tome prilagođavaju. Očekujem da će biti sve više proizvoda u pakovanju za jednu ili dve osobe, jer je sve više samačkih domaćinstava i tih porodica koje nemaju mnogo članova - kaže profesor.

On kaže da nisu svi efekti smanjenja pakovanja negativni i da su dobre okolnosti što se kupovanjem manjeg pakovanja sprečava utisak bačenih para, kada kupac ima mogućnost da se opredeli za manju količinu, na primer soka, a ne za veliku bocu iz koje će deo sadržaja baciti ukoliko ga na vreme ne potroši.

Kurir.rs/ Euronews